Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova izjavila je danas da tek posle rešenja pitanja nestalih između Srbije i Hrvatske može da bude razmatrano pitanje saradnje i povlačenje međusobnih tužbi za genocid.

"Prva tema na kojoj insistiram - pitanje nestalih, najvažnija je u ljudskom smislu. Kad se ona reši, otvara se prostor za drugu najvažniju temu: pitanje evropske budućnosti i evropskih reformi u našem delu sveta i saradnje Hrvatske i Srbije", rekla je ona u intervjuu Hrvatskom radiju.

Pusićeva je istakla da "nema smisla" da se razgovara o povlačenju međusobnih tužbi za genocid pre razgovora o nestalima.

"Za razgovor o nestalima s obe strane postoje određeni stavovi i zahtevi. To je prva stvar koju moramo raščistiti i to otvara put za razgovor o ostalome pa i tužbama, ali pre toga nema smisla otvarati teme vezane na rat", rekla je Pusić.

Ona je kazala da Hrvatska i Srbija "nisu nikada jasno definisale o kojim temama žele da razgovaraju, kao da se to samo po sebi razume, a onda su obe strane postavljale svoje uslove i htele da kreiraju situaciju", rekla je Pusićeva, koja se prošle sedmice za vreme održavanja generalne skupštine UN u Njujorku sastala s ministrom spoljnih poslova Srbije Ivanom Mrkićem i s njime ustanovila o kojim temama treba razgovarati.

"Imamo previše odgovornosti prema današnjim i budućim generacijama da bismo to ostavili nerešeno kao hipoteku budućim odnosima i zato smo specifično odredili o čemu se radi", rekla je Pusićeva.

Ona je ukazala na važnost saradnje sistema pravosuđa koji bi morali da imaju standarnu proceduru za postupke u vezi s ratnim zločinima.

"Oni neće u roku od mesec-dva rešiti sve probleme optuženih i osuđenih za ratne zločine, ali zato što su razgovori već počeli relativno brzo bi mogli dogovoriti oblik, standardnu proceduru i način na koji će se takvi slučajevi tretirati", rekla je Pusić.

Ona ne smatra da je to što Srbija, po rečima predsednika Tomislava Nikolića nikad neće priznati Kosovo, problem u ovom momentu jer ni EU, kako je kazala, ne insistira na priznanju tako rano u srpskom približavanju EU.

"Nužna je neka vrsta tolerancije, međusobnog podnošenja, gde priznanje nije na dnevnom redu, ali ni apsolutno isključivanje", rekla je ona.

(Tanjug)