Britanski general Rouz rekao je da je misija Unprofora u BiH "postala gotovo nemoguća" pošto su "SAD i NATO odlučile da prekrše sopstvene rezolucije i naoružaju i obuče" Armiju BiH.

Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (69) optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

Dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Branko Lukić, general Rouz je potvrdio da je ABiH 1994. napadala VRS iz muslimanskih enklava u istočnoj Bosni što je bilo protivno sporazumu zaraćenih strana kojim su te enklave bile proglašene za sigurne i demilitarizovane zone.

Ti napadi muslimanskih snaga izazivali su odgovor VRS koja je u vojnom smislu "veoma teško" mogla izbeći da uzvrati, kazao je svedok.

Kako je naglasio, "UN su prećutno prihvatale" prisustvo ABiH u zaštićenim zonama iako je to bilo kršenje sporazuma.

Na sugestiju advokata Lukića, svedok je potvrdio i da je svrha uspostavljanja sigurnih zona bila zaštita civila, a ne vojnih jedinica. Kazao je i da je "očigledno" bilo da su napadima iz enklava muslimanske snage ugrožavale sopstvene civile.

Po Rouzovim rečima, obe strane su "varale" u primeni sporazuma - Muslimani tako što su držali snage u zaštićenim zonama, a Srbi time što su zone napadali.

Svedok je, međutim, ocenio da vatra koju je ABiH otvarala iz zaštićenih zona - na primer iz Goražda aprila 1994. - kršeći primirja, nije bila dovoljan razlog da on zatraži vazdušne udare NATO na njene položaje. Kazao je, međutim, da je vlastima Alije Izetbegovića ulagao proteste i podvrgavao "svim mogućim pritiscima" da to zaustave.

Komandant Unprofora potvrdio je da, suprotno tome, drugom prilikom zatražio da NATO vazdušnim napadima zaustavi ofanzivu VRS na Goražde što je Alijansa i učinila. Rekao je da je tačno i da su pripadnici Unprofora na terenu navodili vatru iz aviona na srpske položaje.

Kao i na suđenju Radovanu Karadžiću, Rouz je prihvatio da je Unprofor, Karadžićevim rečima, za Muslimane "imao teške reči", a za Srbe "teške bombe".

Branilac Lukić, više puta tokom ispitivanja, sugerisao je da su, pri pozivanju NATO da napadne, Unprofor i njegov komandant imali pristrasan odnos na štetu bosanskih Srba.

Rouz je to negirao, rekavši da je VRS kod Goražda "imala alternativu - da zaustavi napad i povuče trupe koje su prekršile rezolucije UN koje sam ja bio zadužen da sprovedem".

"NATO je kod Goražda odgovarao na situaciju koju su stvorili Srbi", naglasio je svedok.

Upitan da li je to značilo da VRS nije smela da napada ABiH u enklavama koja je napadala nju, britanski general je uzvratio da se na tom pitanju "slomio sistem" zato što "strane nisu poštovale sporazum".

Na pitanje branioca Lukića, Rouz je potvrdio i da je jednom zatražio vazdušne napade NATO na muslimanske snage koje su na Igmanu narušile zonu isključenja artiljerije oko Sarajeva, prekršila ultimatum Unprofora i napala francuske trupe.

Komandant vazdušnih snaga NATO u Napulju, po Rouzovim rečima, odgovorio mu je da Alijansa "to neće prihvatiti" da učini.

"Znači, Muslimani nisu bili u opasnosti iako su kršili sporazume", ponudio je zaključak Lukić. "Tako je, ali to nije bilo u mandatu Unprofora", odgovorio je Rouz koji je više puta ponovio da je glavni zadatak snaga UN bio dostavljanje humanitarne pomoći za oko 2,7 miliona civila od kojih su 600.000 bili Srbi.

Unakrsno ispitivanje generala Rouza, Mladićev branilac okončaće sutra. Tokom današnje rasprave, optuženi Mladić je u sudnici pokazivao knjigu čiji se naslov nije mogao videti, nakon čega ga je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) upozorio da će biti kažnjen ako se to ponovi.

(Beta, foto: UN/John Isaac)