Hrvatski premijer Zoran Milanović odbio je da primi čelnog čoveka najveće ruske firme Gasprom i jednog od najmoćnijih ljudi u svetskom energetskom biznisu Alekseja Milera.
Miler je juče u Zagrebu potpisao dokument o saradnji sa hrvatskom firmom Plinacra.
Kako piše "Večernji list", u Zagrebu je juče potpisan akcioni plan o zajedničkom ulaganju Gasproma i hrvatskog Plinacra u gradnju priključka na plinovod Južni tokom vredan 60 miliona evra, ali je taj događaj ostao u senci odbijanja Milanovića da primi Milera.
Milera je, kako piše list, primio predsednik Ivo Josipović, a Vladu Hrvatske je predstavljala potpredsednica i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić.
Pozivajući se na nezvanične izvore u ruskoj delegaciji, list navodi da su predstavnici Gasproma bili neprijatno iznenađeni, pa je inače vrlo konstruktivan dvodnevni susret hrvatskih državnika i čelnika najveće svetske kompanije za proizvodnju plina i najveće ruske kompanije uopšte završio u pomalo čudnom tonu.
Vlada Hrvatske se tim povodom nije zvanično oglasila, a hrvatski mediji su nezvanično javili da je Milanović odbio Milera "zato što se nije blagovremeno najavio".
Doduše, moguće je i da je Milanović smatrao kako Miler u protokolarnom smislu nije adekvatan sagovornik, piše list i dodaje da ako je to slučaj, onda je reč o pogrešnoj proceni premijera.
Jer, ukazuje se, da iako formalno nije politički funkcioner, Aleksej Miller politički spada među najmoćnije Ruse.
On je, kako se navodi, već dugo jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, a kao šef Gasproma - koji je u državnom vlasništvu - sasvim sigurno ne bi došao u zvaničnu posetu Hrvatskoj da za to nije imao podršku oficijelne ruske politike.
Tim pre je, kako se ukazuje, Miler juče u Zagrebu boravio i kao nezvanični Putinov izaslanik, koji, ipak, na kraju nije imao priliku da razgovara sa premijerom Milanovićem.
Inače, Miler je tokom proteklih pet godina posetio dvadesetak država središne i istočne Evrope i Bliskog Istoka i sastao se sa premijerima Itaije, Mađarske, Slovenije, Srbije, Bugarske, Rumunije, Ukrajine, Češke Republike, Slovačke, Moldavije, Grčke, Izraela, jordanskim kraljem, katarskim emirom i predsednicima verovatno svih bivših sovjetskih srednjoazijskih država.
(Tanjug, foto: Beta/HINA)
Kako piše "Večernji list", u Zagrebu je juče potpisan akcioni plan o zajedničkom ulaganju Gasproma i hrvatskog Plinacra u gradnju priključka na plinovod Južni tokom vredan 60 miliona evra, ali je taj događaj ostao u senci odbijanja Milanovića da primi Milera.
Milera je, kako piše list, primio predsednik Ivo Josipović, a Vladu Hrvatske je predstavljala potpredsednica i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić.
Pozivajući se na nezvanične izvore u ruskoj delegaciji, list navodi da su predstavnici Gasproma bili neprijatno iznenađeni, pa je inače vrlo konstruktivan dvodnevni susret hrvatskih državnika i čelnika najveće svetske kompanije za proizvodnju plina i najveće ruske kompanije uopšte završio u pomalo čudnom tonu.
Vlada Hrvatske se tim povodom nije zvanično oglasila, a hrvatski mediji su nezvanično javili da je Milanović odbio Milera "zato što se nije blagovremeno najavio".
Doduše, moguće je i da je Milanović smatrao kako Miler u protokolarnom smislu nije adekvatan sagovornik, piše list i dodaje da ako je to slučaj, onda je reč o pogrešnoj proceni premijera.
Jer, ukazuje se, da iako formalno nije politički funkcioner, Aleksej Miller politički spada među najmoćnije Ruse.
On je, kako se navodi, već dugo jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, a kao šef Gasproma - koji je u državnom vlasništvu - sasvim sigurno ne bi došao u zvaničnu posetu Hrvatskoj da za to nije imao podršku oficijelne ruske politike.
Tim pre je, kako se ukazuje, Miler juče u Zagrebu boravio i kao nezvanični Putinov izaslanik, koji, ipak, na kraju nije imao priliku da razgovara sa premijerom Milanovićem.
Inače, Miler je tokom proteklih pet godina posetio dvadesetak država središne i istočne Evrope i Bliskog Istoka i sastao se sa premijerima Itaije, Mađarske, Slovenije, Srbije, Bugarske, Rumunije, Ukrajine, Češke Republike, Slovačke, Moldavije, Grčke, Izraela, jordanskim kraljem, katarskim emirom i predsednicima verovatno svih bivših sovjetskih srednjoazijskih država.
(Tanjug, foto: Beta/HINA)
