Gavrićev iskaz potvrdio je jučerašnje svedočenje jednog od tih dečaka, koji je, pod pseudonimom RM-245, izjavio da je, pre zarobljavanja, bio očevidac streljanja zarobljenih srebreničkih Muslimana.

Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je tada bila pod zaštitom UN.

Gavrić, u to vreme kapetan VRS, opisao je kako je, tokom pretresa terena u potrazi za muslimanskim snagama, njegova jedinica, 17. jula 1995, zarobila 38 civila, među kojima su bila i četvorica dečaka "od osam do 14 godina".

Po rečima svedoka, obaveštajni oficir VRS Momir Nikolić naredio mu je da zarobljene civile preda specijalnoj policiji. Tribunal je Nikolića osudio na 20 godina zatvora, pošto je priznao krivicu za zločine nad srebreničkim Muslimanima.

Dečake je Gavrić, zatim, doveo u Bratunac, gde ih je snimila televizijska ekipa, a sutradan su razmenjeni za srpske policajce koje je zarobila Armija BiH.

To je juče opisao i zaštićeni svedok RM-245, rekavši da je tada imao 16 godina, ali je srpske vojnike lagao da ima 14. On je posvedočio da je, pre nego što ga je zarobila Gavrićeva jedinica, kod skladišta zemljoradničke zadruge u selu Kravica bio očevidac streljanja više od 10 zarobljenih Muslimana koje su počinile srpske snage.

RM-245 izjavio je da je tada i sam bio zarobljen, ali da je uspeo da pobegne nakon što ga je jedan srpski vojnik poslao po vodu. Po drugi put, dečak je bio zarobljen 17. jula 1995, proizlazi iz današnjeg Gavrićevog iskaza.

Po optužnici i ranijim presudama suda u Hagu, u kravičkom skladištu je, 13. jula 1995, bilo ubijeno oko 1.000 muslimanskih zarobljenika.

Svedok Gavrić potvrdio je da je zatražio da zarobljeni dečaci u Bratuncu budu snimljeni iz straha da bi im se nešto moglo desiti.

"Rat je prljav...Moj cilj bio je da ih zaštitim, jer ako ih snimimo, ne može nikome pasti na pamet da ih pipne ili im, ne daj Bože, učini nešto ružno", kazao je svedok. Namera mu je bila da pokaže kako "moja brigada ne ubija decu i zarobljenike".

Na pitanje sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie) da li je njegova briga za dečake bila zasnovana na nekim konkretnim informacijama o zlostavljanju zarobljenika, Gavrić je tvrdio da nije. Kazao je da je, prethodno, imao sukom sa jednim "dobrovoljcem" koji je hteo da naškodi deci.

"Znao sam da neću biti sa decom sve vreme...Osigurao sam njima život...i svoj obraz", rekao je Gavrić. Kazao je da je dečake 18. jula 1995. predao policajcima, policijskom komandantu Ljubomiru Borovčaninu, kako bi bili razmenjeni za devet zarobljenih policajaca.

"Rekao sam mu da nema problema, ali da povede računa da deca stignu tamo", naznačio je svedok.

Borovčanina je sud u Hagu 2010. osudio na 17. godina zatvora zato što nije sprečio zločin u Kravici, koji su počinili njemu podređeni policajci, niti kaznio počinioce. Borovčanin se nije žalio na presudu i trenutno služi kaznu u Danskoj.

Na pitanje o ostalim muslimanskim zarobljenicima, rekao je da se u komandi Bratunačke brigade VRS, čiji je oficir bio, "pričalo da će ići u razmenu za Srbe iz Tuzle i ništa drugo". Zarobljene je video 18. jula kako skupljaju đubre u Konjević Polju.

Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Miodraga Stojanovića, Gavrić je potvrdio da su, tokom pretresa terena, srpske snage zatekle veliki broj leševa Muslimana koji su pokušale proboj iz Srebrenice šumom ka Tuzli.

Svedok je sugerisao da su mnogi počinili samoubistvo, vešanjem, hicima iz vatrenog oružja ili ručnim bombama.

Gavrić je, na sugestiju advokata Stojanovića, potvrdio da je 12. jula 1995. prisustvovao sastanku u komandi Bratunačke brigade VRS na kojem je general Mladić naredio da jedinice nastave sa "pretresom terena" oko Srebrenice.

"Nikakvo naređenje više nije izdao", kazao je svedok.

Haški proces generalu Mladiću biće nastavljen u ponedeljak, 8. jula. Mladića je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovnistva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.