Veštak odbrane svedočio u Haškom tribunalu na suđenju Radovanu Karadžiću.
Veštak odbrane nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića za vojna pitanja, penzionisani general Dragoljub Keserović osporavao je danas pred Haškim tribunalom nalaze do kojih je u vezi sa sukobima u BiH došao veštak tužilaštva Juan Braun.
Keserović je naveo da je Braun pogrešno zaključio da su JNA i SDS zajednički delovale s ciljem stvaranja uslova u kojima će se Srbi odvojiti od druga dva naroda i prisilnim premeštanjem i etničkim čišćenjem nesrba svesti na zanemariv broj.
"Smatram da je to olako izrečena kvalifikacija, jer sam, analizirajući iste dokumente koje je analizirao Braun, došao do saznanja da su JNA i njen Peti korpus, kasnije Prvi krajiški korpus, činili sve da situaciju smire i drže pod kontrolom i obezbede zaštitu svima", rekao je Keserović.
On je naglasio da je postupanje JNA zavisilo od odnosa prema njenim pripadnicima. "JNA je bila legalna i legitimna oružana sila i, ako nije bila napadana, ili blokirana, jednako je štitila sve, što je suštinska razlika od onoga što je Braun zaključio", rekao je on.
Objašnjavajući odnos JNA prema nacionalnim strankama u BiH, Keserović je istakao da u dokumentima nije naišao na dokaze koji bi ukazivali da je armija imala "favorite među strankama".
"Naprotiv, naišao sam na puno dokumenata koji ukazuju da se JNA protivila etničkoj polarizaciji i da se zalagala za mirno rešenje krize", rekao je Keserović.
Kada je reč o stavu SDS-a prema JNA, Keserović je istakao da ta stranka, a naročito njeno "desno krilo", nije sa poverenjem gledala na JNA i smatrala ju je "ostatkom prethodnog, komunističkog sistema".
Keserović je u Braunovom izveštaju zapazio i da je koristio deminutive kada je reč o delovanju hrvatsko-muslimanske vlasti koja je objavila rat Srbima, trećem narodu u BiH, odnosno da je navodio da je "zarobljen mali broj ljudi" ili da se "dogodio mali incident".
Braun je iseljavanje nesrpskog stanovništva iz opština tretirao kao prisilno, pod pritiskom srpskih vlasti, odnosno kao etničko čišćenje, i to navodio kao glavni razlog za iseljavanje. Za razliku od njega, Keserović ukazuje da su se, kada su počeli sukobi, iseljavali svi koji su imali gde da odu, jer je vladala neizvesnost i nesigurnost.
"Iz zapadnokrajiških opština iselio se veliki broj Srba. Svi koji su imali gde da se isele, ne samo nesrpsko stanovništo, su otišli", istakao je Keserović.
Kao drugi razlog za odlazak, on je naveo ekonomsku situaciju, jer je Krajina nekoliko meseci bila bez hrane i lekova. "Deca su nam umirala u bolnicama. To je bio razlog za odlazak, a ne nečija politika", rekao je svedok.
On je potvrdio da su se kriminalna dela dešavala, ali je kritikovao veštaka tužilaštva zato što im je u izveštaju dao "istaknuo mesto".
"Slučajevi kriminalnih dela su se nesumnjivo desili, ali to ne znači da Prvi krajiški korpus Vojske Republike Srpske nije činio sve da se zaštiti celokupno stanovništvo u tim teškim vremenima", rekao je Keserović, ističući da su počinioci krivičnih dela sudski gonjeni.
Keserović navodi da je veštak tužilaštva pogrešio i u zaključcima o odnosu Prvog krajiškog korpusa i paravojnih trupa, kao što su "Vukovi sa Vučjaka" Veljka Milinkovića i druge.
"U dostupnim dokazima se može videti da su za sve događaje i incidente njihovi izvršioci hapšeni, procesuirani i preduzimane su mere protiv njih", naglasio je Keserović.
Glavni pretres biće nastavljen sutra saslušanjem novog svedoka, a tužilaštvo će Keserovića unakrsno ispitati 23. jula.
