Crna Gora, ukoliko ne bude dogovora o ustavnim promenama, može da izgubi prednost u evropskim integracijama, upozorava izvestilac Evropskog parlamenta.
"Mislim da je crnogorsko društvo dovoljno zrelo da i objektivno vidi situaciju u okruženju, te da će iskoristiti priliku koja i sada stoji na raspolaganju - da stvori potreban konsenzus za ustavne promene. Ako do toga ne dođe, onda je Crna Gora izgubila svu prednost koju je imala ispred Srbije, jer Srbija sada napreduje trostrukom brzinom", kazao je Kacin Radiju Antena M.
Vladajuća koalicija i deo crnogorske opozicije postigli su ranije dogovor o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, što je jedan od uslova za dalji napredak Crne Gore u evropskim integracijama.
Za promene Ustava Crne Gore u oblasti pravosuđa potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.
O tempu napretka Crne Gore ka EU skepsu je izrazio i ambasador Nemačke u Podgorici Pius Fišer. Fišer je izjavio da Crna Gora, najverovatnije, neće postati punopravna članica Evropske unije (EU) pre 2020. godine. "Koliko će trajati proces pristupanja zavisiće od same Crne Gore. Hrvatskoj je za to trebalo osam godina. Ako je ovo parametar za Crnu Goru, to bi moglo potrajati bar do 2020. ili nešto duže", naveo je Fišer. On je podgoričkim medijima kazao da su za Crnu Goru bitni kvalitet i održivost reformi koje se sprovode, što je mnogo važnije od brzine pregovaračkog procesa.
Ustavni odbor je, glasovima vladajuće koalicije i opozicionih - Socijalističke narodne partije i Pozitivne Crna Gore, prihvatio predlog izmena najvišeg pravnog akta, kojim je predviđeno da se državni tužilac i sudije Ustavnog suda biraju dvotrećinskom većinom u parlamentu, a ako takve većine ne bude, u drugom krugu biće potrebna podrška tri petine poslanika.
Glavna opoziciona stranka - Demokratski front bila je protiv.
Crnogorski parlament o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa izjasniće se na sednici koja je predviđena za 31. jul.
Ustavne promene u toj oblasti jedan su od uslova da Crna Gora otvori pregovore u poglavljima 23 i 24, koja je Evropska komisija označila kao ključna za dalji napredak te države u evropskim integracijama.
Crna Gora je, do sada, privremeno zatvorila dva pregovaračka poglavlja 26. - koje se odnosi na obrazovanje i kulturu i 25. - koje pokriva oblasti nauke i istraživanja.
Zvanična Podgorica je pregovore sa EU počela 29. juna prošle godine, kada je u Briselu održana prva Međuvladina konferencija između Crne Gore i EU.
