U Izveštaj EK se na navodi da je Zastoj u BiH prouzrokovan je nedostatkom kolektivne političke volje političkih lidera za neophodne reforme.

"Napredak u političkim i ekonomskim pitanjima i približavanju evropskim standardima je veoma ograničen", ističe se u zaključcima izveštaja objavljenim u Briselu.

Evropska komisija je istakla da je za napredak BiH na putu ka EU značajno da se vlast na svim nivoima brzo formira nakon predstojećih izbora, kao i da se konkretne reforme brzo preduzmu.

"Politički lideri duguju građanima Bosne i Hercegovine da jasno usmere zemlju", navodi se u "ključima nalazima" izveštaja EK.

Navodi se da politički akteri nisu uspeli da usaglase strategije za celu zemlju koje su potrebne za korišćenje pretpristupnih fondova u sektorima poput energetike, transporta i zaštite životne sredine.

Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku Crne Gore ka članstvu u EU ocenila da vlasti u Podgorici "nastavljaju da dovoljno ispunjavaju politička merila, napreduju u uspostavljanju delotvorne tržišne privrede, a sposobnije su i u primeni obaveza za članstvo u EU".

U sažetku izveštaja, "ključnim nalazima", dodaje se i da je crnogorska državna uprava bolje osposobljena.

Ukazuje se takođe na to da je Crna Gora u pregovorima o članstvu s EU otvorila ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama, uz zamerku da "ima dosta kašnjenja u primeni mera, posebno
u zakonodavnim reformama" i da neki već usvojeni zakoni za druga područja nisu sprovedeni.

Evropska komisija podvlači da je EU postavila 84 interna uslova Crnoj Gori za poglavlja o vladavini prava i naglašava da će "napredak u primeni akcionih planova za primenu tih uslova odlučiti o sveukupnom
toku pregovora".

Upućeni zvaničnici u EU su objasnili da će ambasadori predstavnici zemalja članica u Komitetu stalnih predstavnika EU početi da razmatraju nedovoljnu primenu uslova za poglavlja 23 i 24, jer se
procenjuje da to koči pregovore Podgorice o članstvu s EU.

Evropska komisija je šestu uzastopnu godinu preporučila otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Makedonijom iako ta zemlja nije na pravi način iskoristila proteklih godinu dana za reforme i u nekim oblastima je nazadovala.

U izveštaju o napretku Makedonije ka EU Komisija konstatuje da ta zemlja, koja je kandidat za članstvo od 2005, nastavlja da ispunjava političke kriterijume ali da je proces pristupanja u ćorsokaku.

Konstatuje se da Savet EU nije usvojio raniju preporuku Komisije o otvaranju pregovora, a da makedonska vlada nije uspela da učini dovoljno po brojnim ključnim pitanjima, što šteti održivosti reformi, i u nekim oblastima se evidentno nazaduje.

Makedonija ima visok nivo usklađenosti sa pravnom tekovinom EU, s obzirom na to u kojoj je fazi u procesu pristupanja, i EU agenda ostaje strateški prioritet zemlje.

Međutim, ukazuje Komisija, u poslednjih godinu dana prisutne su ozbiljne bojazni zbog sve veće politizacije državnih institucija i vladine kontrole medija, uključujući u izbornom procesu, na šta je ukazao OEBS/ODIHR.

Poverenje u državne institucije progresivno opada, tu su i bojazni oko selektivne pravde a situacija sa medijskim slobodama nastavlja da se pogoršava.

Nedavna politička kriza pokazala je da partijski interesi sve više preovlađuju nad nacionalnim i na vladi i opoziciji je odgovornost da se političke debate vode prvenstveno u parlamentu.

Komisija je istakla da vlada Makedonije mora da obezbedi opoziciji mogućnost da u punoj meri obavlja svoju demokratsku funkciju dok opozicija mora da bude konstruktivna u demokratskom procesu.

Kada je reč o etničkim pitanjima, treba izgraditi veće poverenje, preispitati Ohridski okvirni sporazum i sprovoditi njegove preporuke.

Potrebni su i odlučni koraci na rešenju pitanja imena države sa Grčkom, navodi se u zaključima i preporukama Evropske komisije.

Nepostizanje kompromisa po pitanju imena zemlje posle 19 godina pregovora uz posredovanje UN direktno negativno deluje na evropske aspiracije Makedonije, ocenila je Komisija.