"Uvek ćemo morati da gledamo šta Beograd radi. Još i nismo raščistili neke stvari s njima. No, mislim da stvarne opasnosti za zemlju sada nema. Možemo se mirno okrenuti drugim pitanjima, a naša vojska neka prati, ocenjuje i neka na vreme pošalje signale da se nešto sprema", rekao je Stipetić u intervjuu za "Večernji list".

Podsetivši da je za vreme rata učestvovao u operacijama "Bljesak" i "Oluja", "od planiranja do terena", Stipetić je rekao da je tadašnji predsednik Franjo Tuđman zahtevao da akcije budu solidno pripremljene i brzo izvedene, jer je, kako je rekao, međunarodna politika postavljala uslove.

"Odmah posle operacija koje smo izvodili u zimu 1991. već su bili stvoreni uslovi da se zapadna Slavonija oslobodi, ali došlo je do potpisivanja Sarajevskog primirja, 2. januara, i sve je obustavljeno. Iako je operacija bila spremna već tada. Za 'Bljesak' smo, na primer, samo malo doradili taj plan s kraja 1991. i za dva-tri dana očistili prostor zapadne Slavonije", rekao je Stipetić.

Stipetić je rekao i da je operacija "Oluja"planirana od 1992. godine, ali da je ne treba svoditi samo na Knin, koji je bio "jedan operativni zadatak", dok je "Oluja" širi pojam.

Na pitanje kakvo će biti obeležavanje 20. godišnjice "Oluje", Stipetić je odgovorio da je on za to da se godišnjica obeležava vojnom paradom ne samo u Kninu već i u drugim mestima.

"Knin nije 'Oluja', on je jedan od operativnih ciljeva. U onim početnim godinama, posle rata, shvatam zašto se slavilo isključivo u Kninu, to jeste bio simbol naše celokupne pobede. Ipak, 5. avgusta jeste i Dan pobede hrvatskog naroda u celini. I ne samo u 'Oluji'. Trebalo bi da na svakoj kući bude zastava i trebalo bi da svako oseti to pobedničko raspoloženje", smatra Stipetić.

"A mi smo sve sveli na Knin, popećemo se na tvrđavu, dignuti barjak, otići na groblje, položiti venac, otići u crkvu i proslava je završena", zaključio je Stipetić.