Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je nedavno izveštaj o rastu neonacizma u kojem je jedno poglavlje posvećeno i Hrvatskoj, neutemeljeno je i selektivno, rečeno je danas Hini u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske.

U tom izveštaju je, između ostalog, navedeno da su “hrvatski agresivni nacionalizam, etnička i verska netolerancija usmereni većinom protiv Srba”.

S obzirom da su u izveštaju spomenute 33 države, uglavnom članice EU i NATO, i to većinom one koje spadaju u demokratski najrazvijenije države, sve zemlje članice Evropske unije rade na zajedničkom odgovoru, rečeno je u Ministarstvu.

Kada je reč o podacima koji se odnose na Hrvatsku, osim što je deo tih podataka u potpunosti neutemeljen, očigledno je da su birani i korišćeni selektivno da bi se prilagodili unapred određenim zaključcima, ocenilo je Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske.

Hina podseća da je rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo povodom 70. godišnjice pobede nad nacizmom izveštaj pod naslovom "Neonacizam - opasna pretnja ljudskim pravima, demokratiji i vladavini zakona".

Rusko ministarstvo u delu o Hrvatskoj kritikuje službeni Zagreb zbog netolerancije prema Srbima, a ističe napredak u državnoj politici za sprečavanje diskriminacije.

"U Hrvatskoj ima slučajeva etničke diskriminacije uprkos značajnom napretku u državnoj politici za sprečavanje diskriminacije kao i akcijama protiv rasizma od 2006.", prenosi agencija delove iz izveštaja koji kritikuje jačanje desnih i nacionalističkih političkih pokreta u Evropi.

"Ono što podstiče neonacizam u Hrvatskoj je ultranacionalističko raspoloženje u nekim regijama i konzervativnim delovima društva", stoji u izveštaju u kojem se kao područja s takvim raspoloženjem navode Slavonija, severna Dalmacija i zapadni Srem.

"Agresivni nacionalizam, etnička i verska netolerancija usmereni su većinom protiv Srba, najveće manjine (koja čini 4,36 odsto ukupnog stanovništva zemlje) čiji se broj smanjio za dve trećine od 1991. godine. Srbi su suočeni s ozbiljnim administrativnim i drugim preprekama u traženju posla i povrata imovine", piše rusko Ministarstvo.

Takođe navodi da je prema podacima aktivista za ljudska prava, oko 30.000 pravoslavnih Srba prihvatilo katoličanstvo tokom poslednjih 19 godina. "Stručnjaci kažu da je glavni razlog tome želja roditelja da spreče da njihova deca budu izložena nasilju u školi zbog etničkog ili verskog porekla", navedeno je.

U izveštaju se takođe spominju slučajevi ksenofobnog vandalizma na pravoslavnim grobljima, skidanje ćiriličnih ploča, uništavanje spomen - ploča za žrtve ustaškog logora Jadovno na otoku Pagu i oskrnavljenje jevrejskog groblja iz 16. veka u Splitu.

"S obzirom na činjenicu da u Hrvatskoj nema zakona protiv istorijskog revizionizma i poricanja ratnih zločina, mnogi `lokalni` popularizatori ustaša dobijaju zamah", stoji u izveštaju, a u tom kontekstu spominje se i pevač Marko Perković Tompson.

Rusi takođe zameraju Hrvatskoj da se najmanje 20 Hrvata borilo u redovima bataljona Azova u istočnoj Ukrajini, a hvali se nedavno osnivanje Antifašističke lige.