Svakog trećeg dana u Crnoj Gori se dogodi jedno samoubistvo i prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ta država se nalazila u gornjoj polovini evropske rang-liste zemalja prema vrednosti opšte stope suicida.
U poslednjih pet godina, od 2011. do 2015, samoubistvo su izvršila čak 743 lica. Za „Dan” je iz Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno da je lani sebi život oduzelo 140 građana, dok je 2014. godine registrovano 164 samoubistava. Tokom 2013. samoubistvo je izvršilo 128 građana, 2012 - 148, a 2011 - 163.
"Najveći broj samoubistava 2014. i 2015. godine zabeležen je u gradovima na području nadležnosti Centra bezbjednosti Podgorica sa pripadajućim odeljenjima bezbednosti Podgorica, Kolašin, Cetinje i Danilovgrad, a zatim u gradovima u nadležnosti CB Nikšić sa pripadajućim OB Nikšić, Šavnik i Plužine", kažu u policiji.
Vešanje i upotreba vatrenog oružja su načini na koje su najčešće izvršena samoubistva u navedene dve godine.
Sudeći prema statistici, najviše osoba oduzme sebi život u starosnoj dobi preko 60 godina. U 2013. godini 18,7 odsto osoba koje su sebi oduzele život bile su stare između 20 i 40 godina, 35 odsto između 40 i 60 godina, a 45 odsto bile su osobe preko 60 godina.
Psiholog Radmila Stupar Đurišić kazala je za „Dan” da ne postoji psihički problem koji dovodi do suicidnog ponašanja a da se ne može rešiti uz blagovremeno zatraženu stručnu pomoć. Ona objašnjava da je samoubistvo jedna od opcija kojoj pribegavaju ljudi kada pokušavaju da pobegnu od problema, ali koju treba izbegavati. Ona objašnjava da suicidalno ponašanje nije bolest, već često trenutna slabost, koja se može prevazići ukoliko se zatraži pomoć.
Psihijatar Marina Roganović dodaje da zavisnici, alkoholičari ili narkomani vrše prolongirano samoubistvo uništavajući sebe.
"Među zavisnicima je veliki broj onih koji su pokušali samoubistvo. Možda je razlog za to što kada se zaleče oni su pod stigmom, iako se radi na destigmatizaciji. Ne mogu da se vrate u normalne uslove ili nemaju kapaciteta da odaberu kvalitetan stil života, gube samopoštovanje i samopouzdanje. Zato moramo aktivirati prevenciju, upoznati najšire mase kako da prepoznaju čoveka pod rizikom od suicida i da svi pomognemo da se spreči tragičan ishod", savetuje Roganovićeva.
