Dražen Jakšić, direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar, komentarisao je cene energenata i scenarije koji se očekuju na jesen. Što se tiče cena struje, Jakšić je rekao da su one višestruko veće u veleprodaji nego pre godinu dana, i da se deo njih prenosi na potrošače, ali i da domaćinstva danas plaćaju mnogo nižu cenu od otkupne, prenosi Indeks.
"U svakom slučaju, pritisak je veliki zbog uticaja krize u Rusiji i Ukrajini, a i sada imamo situaciju da je ovo izuzetno sušna godina u celoj Evropi, koja je smanjila proizvodnju električne energije iz hidroelektrana i to utiče na povećanje cena. Kako će to uticati na cenu domaćinstva zavisi i od odluka vlade, ali će neko morati da plati tu razliku. U ovom slučaju teret je na dobavljačima, trenutno na HEP-u, koji drži veliki udeo na maloprodajnom tržištu u Hrvatskoj", rekao je Jakšić.
On ističe da cena koju sada plaćaju nije dugoročno održiva, ali i da je nezahvalno prognozirati kako će se cene kretati.
"Imamo poremećaj u snabdevanju i teško je predvideti kako će se cene kretati, ali sigurno neće biti značajnijeg smanjenja cena u narednom periodu, one će ostati na visokom nivou nekoliko meseci, možda i duže, i pitanje je koliko je to održivo za funkcionisanje energetskih kompanija", rekao je Jakšić.
O restrikcijama
Što se tiče pomenutih restrikcija struje, direktor instituta Hrvoje Požar rekao je da se nada da do takvog scenarija neće doći.
"Međutim, činjenica je da imamo znatno manju proizvodnju iz hidroelektrana i veću potrebu za proizvodnjom iz fosilnih goriva i uvoza, mnoge evropske zemlje se suočavaju sa sličnom situacijom. Rekao bih da je situacija zabrinjavajuća, ali ipak ne i alarmantna i nadamo se da neće biti potrebe za restrikcijama", rekao je Jakšić.
Ipak, građanima Hrvatske je dao savete. "Treba pozvati sve građane u što većem broju, kao i preduzetnike, da preduzmu mere štednje. Nikada nije bilo važnije da štedimo energiju nego sada, kako bismo izbegli redukcije u zimskom periodu, da rezervoari budu puniji i da skladišta gasa budu što punija", rekao je Jakšić.
Mere Severne Makedonije
U Severnoj Makedoniji će 1. septembra stupiti na snagu mere koje bi trebalo da omoguće uštedu struje do 15 odsto. U odluci vlade, koja je doneta na sednici u utorak, date su preporuke domaćinstvima i preduzećima, i konkretni zadaci državnim institucijama, izvestila je televizija Sitel.
Na narednoj sednici vlade trebalo bi da bude doneta odluka o proglašenju krize u energetskom sektoru. Za sada nema najava o restrikcijama struje, a iz vlade najavljuju povećanje proizvodnje, dodaje makedonski medij.
Mere su podeljene u nekoliko kategorija, u zavisnosti od toga da li su za domaćinstva, preduzeća ili objekte, institucije i državna preduzeća, saopštio je ministar privrede Krešnik Bekteši.
Gašenje dekorativne rasvete na javnih zgradama i spomenicima kulture, gašenje sijalica kada ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima uređajima na temperaturi ne nižoj od 27 stepeni i grejanje na ne većoj od 20 stepeni, gšenje računara nakon rada, redovno zamena filtera na grejnim i klima uređajima, zamena prozora onim energetski efikasnim, samo su deo zadataka utvrđenih za državne institucije.
Domaćinstvima se preporučuje da bojler uključuju samo kada postoji potreba za toplom vodom i po mogućstvu kada je jeftina struja, zatim racionalna upotreba grejnih tela, sijalica, izolacija plafona, spoljnih zidova i prozora...
Poslovnoj zajednici se nalaže da isključi dekorativnu rasvetu na svim zgradama, da ne koristi osvetljenje u unutrašnjim prostorijama, holovima i kancelarijama u periodu kada ima dovoljno dnevne svetlosti, racionalno grejanje i hlađenje klima uređajima, primena novih tehnologija za poboljšanje energetskih performansi industrijskih postrojenja...
Ukoliko se ne postigne cilj od 15 odsto uštede električne energije, Bektši je najavio da će uslediti sankcije za čelnike institucija u skladu sa etičkim kodeksom.
Svakog 15. u mesecu, počev od septembra, javno će se objavljivati računi za struju državnih institucija. Cilj nije samo da građani imaju uvid u potrošnju, već i da znaju da li su ispoštovane obaveze vlade o štednji. Izveštaje institucija o utrošenoj električnoj energiji objavljivaće Ministarstvo privrede.
Uredbom o najavljenom proglašenju kriznog stanja u sektoru električne i toplotne energije predviđeno je da ona traje 30 dana, zbog čega će u međuvremenu parlamentu biti upućen zahtev za produženje kriznog stanja do kraja grejne sezone.
Generalni direktor Elektrana Severne Makedonije (ESM) Vasko Kovačevski je najavio povećanje proizvodnje električne energije, navodeći da je planirano da tri bloka u REC Bitola počnu da funkcionišu od novembra i da će se nastojati da se ne rade klasični remonti sa prekidima proizvodnje od 30, 60 ili 90 dana, već da se izvode u periodima kada dođe do smanjenja potrošnje.
ESM su u periodu januar-jul ove godine proizvele 2.194 gigavat-sati električne energije, ili 15 odsto više nego u istom periodu 2021. Planom proizvodnje za ovu godinu predviđeno je povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
(MONDO)