Oko dve trećine menjačnica u Hrvatskoj je zatvoreno do početka 2023. godine zbog uvođenja evra u ovoj zemlji. To je uglavnom bio porodičan posao kojim su se ljudi bavili gotovo ceo život, piše Lider.
Menjačnice nisu zatvorili samo oni najhrabriji koji veruju da još uvek ima nade. Međutim, prema najavama, nada će nestati do kraja leta, a najkasnije do kraja ove godine, prenosi Seebiz. Ljudi koji nisu zatvorili menjačnice pokušavaju da nadomeste posao tako što uvode nove usluge poput kupoprodaje zlata i kriptomenjačnice. Neke menjačnice uvele su plaćanje na daljinu, odnosno prenos novca, a neke su ponudile uslugu preuzimanja paketa, kao lokacije za logističke kompanije.
Na stranicama Hrvatske narodne banke (HNB) nalazi se popis licenciranih radnika u menjačnici koji su od banke dobili odobrenje za obavljanje tih poslova. Na osnovu ove liste može da se zaključi da su više od 80 procenata preostalih menjačnica ekonomski subjekti s nekom sasvim drugom primarnom delatnošću, a menjački poslovi dođu im kao dopuna drugih usluga.
Tako je na popisu menjačnica najviše hotela, kladionica i kazina, putničkih agencija, prevoznika, benzinskih pumpi itd. "Pravnih osoba i obrta s odobrenjem u prethodne tri godine bilo je više od hiljadu (15. decembra 2022. odobrenje je imalo 1.080 pravnih osoba odnosno obrta). Dana 1. aprila 2023. prestalo je da vredi ex lege 711 odobrenja za obavljanje menjačkih poslova. Prestala su da vrede po sili zakona jer njihovi korisnici Hrvatskoj narodnoj banci nisu dostavili ugovor o korišćenju zaštićenog programa zasnovanog na evru, za koji je Hrvatska narodna banka izdala sertifikat. Zato je 1. aprila 2023. na snazi bilo 310 odobrenja, odnosno toliko njih ima status ovlašćenog radnika u menjačnici", kažu u HNB-u.
Promet u menjačnicama, prema HNB-ovim podacima, sa 616 miliona evra u prva tri meseca 2022. ove je godine u istom razdoblju pao na 57 miliona evra, što je manje od deset posto (konkretno sedam i po posto) nekadašnjeg prometa koji su ostvarivale menjačnice u Hrvatskoj.
(MONDO)