U mnogim zemljama radnici rade četiri dana, a skraćena radna nedelja se odvija na osnovu dva glavna modela.
Četiri umesto pet radnih dana nedeljno je eksperiment koji već traje u mnogim zemljama i postoje dva glavna modela kako se sprovodi. Prema jednom modelu, koji je recimo uveden u Belgiji, 40 radnih sati se raspodeli na četiri umesto na pet radnih dana. Drugi model ima načelo 100 - 80 - 100. Dakle, 100 odsto posla u okviru 80 procenata vremena - za 100 odsto plate.
Niz evropskih zemalja je proteklih godina uveo četvorodnevnu radnu sedmicu u okviru svojevrsnog testa. U okviru prvog modela, zaposleni mogu sami da odluče da li žele da posao obave tokom četiri radna dana ili pet što znači da broj radnih sati ostaje isti.
Island je između 2015. i 2019. godine već isprobavao koliko je efikasna skraćena radna sedmica, a da se pritom ne smanjuje plata radnika. I Španija je nedavno uvela "oglednu fazu" u malim i srednjim preduzećima. Trideset odsto zaposlenih tih firmi bi trebalo da radi barem deset odsto manje radnih sati – uz istu platu kao do sada.
Francuska planira da u državnoj upravi uvede skraćenu radnu sedmicu od 35 sati koji bi bili raspoređeni na četiri dana. Takvi modeli se testiraju širom sveta, recimo na Novom Zelandu, u Japanu ili SAD. Međutim, ovakav način rada ima i prednosti i mane, navodi dw.com.
Prednost radne nedelje koja traje četiri dana ogleda se u tome što je jedno britansko istraživanje pokazalo da su radnici bili manje pod stresom, odnosno da su bili izloženi manjem riziku od psihičkih oboljenja poput "sagorevanja". Tokom istraživanja je uočen i pad nivoa zabeleženih strahova, umora ili problema sa spavanjem. U istraživanju je učestvovalo 61 preduzeće s ukupno blizu tri hiljade zaposlenih. Većina firmi je navela da trajno žele da pređu na četvorodnevnu radnu sedmicu. Kao glavne razloge za tu odluku naveli su pogotovo rast zadovoljstva zaposlenika.
Još jedna prednost jeste to što su radnici ređe bili na bolovanju. Radnici su ređe oboljevali jer su imali dovoljno vremena za odmor i bili su manje opterećeni. Takođe se pokazalo i da se muškarci sa četiri radna dana više posvećuju porodici, te više brinu o deci ili članovima porodice kojima treba nega.
Bernd Ficenberger, direktor Instituta za tržište rada, u četvorodnevnoj radnoj sedmici vidi i način borbe protiv nestašice radne snage. "Taj model radna mesta čini atraktivnim, tako se povećava broj osoba koje konkurišu za neko radno mesto", kazao je. Ficenberger misli da skraćena radna nedelja može da izazove veći stres jer se u okviru kraćeg vremena mora obaviti ista količina posla.
U okviru četvorodnevne radne sedmice u Belgiji zaposleni i dalje rade 40 sati, ali u samo četiri dana. U Belgiji bi se mogao i smanjiti broj radnih sati – ali uz manju platu. Skepsa po pitanju skraćenog radne nedelje stiže iz stručnih krugova. Po mišljenju Holgera Šefera iz Instituta nemačke privrede u Kelnu, još uvek nije jasno kako se može precizno meriti produktivnost. "Mi uopšte ne možemo jednoznačno ustanoviti kako se produktivnost razvijala u firmama", kaže on.
Model bi mogao rezultirati i porastom troškova za firme, dodaje Ficenberger. I to tamo "gde smanjeno radno vreme ili koncentracija na četiri dana ne može adekvatno biti nadomeštena porastom produktivnosti". Sudeći po mišljenju ekonomiste Ficenbergera, eventualne manjkavosti modela moguće je nadoknaditi produktivnijom organizacijom radnih procesa u firmama, na primer uz pomoć tehničkih inovacija. Veći problem on vidi pak u tome kako bi se četvorodnecna sedmica mogla primeniti u pojedinim specifičnim branšama.
"Izazovno će biti u onim sektorima u kojima se u sadašnjem vremenu obavlja konkretan posao, za mušterije ili recimo za ljude koje negujete", objašnjava Ficenberger. U sektoru nege, u službama koje se bave pitanjima bezbednosti ili saobraćajnim preduzećima teško je preći na četiri radna dana jer recimo vozač ne može u tom periodu da odveze više tura. "Ako na isti način želimo da uvedemo kruto pravilo koje bi važilo za sve branše, to bi moglo negativno uticati na konkurentnost", kazao je.
(MONDO/dw.com)
