Za radnike širom sveta i ovog 1. maja 2017. godine aktuelna je poruka s kraja 19. veka o tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, koje bi trebalo da uključi i vreme za obrazovanje, kulturu, druženje, socijalnu i političku participaciju.
Jedna od tih osmica - osam sati slobodnog vremena - dovedena je u pitanje, što je jasno ako se pogleda položaj zaposlenih u medijima, stranim bankama, trgovini, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković.
Da li vi radite više od osam sati?
Stojiljković u razgovoru za Tanjug ističe da je posao nesiguran, da nema benefita koji omogućava stabilan radni odnos, kredita, pozajmica, investicija, a da radnici, da bi preživeli, moraju da rade na nekoliko radnih mesta.
"Prava slika situacije je nešto što je jedan švedski socijaldemokrata rekao sedamdesetih godina - možete kao zaposleni da imate stan, skromnu kuću, sopstveni automobil, da dodamo tome i plazma televizor, a da se jednako ništa ne pitate, da budete nevidljivi kao plebs za vreme Rimskog carstva. Okvir je promenjen, tehnologije, pokretljivost, ali se vaš glas gotovo jednako ne čuje", navodi Stojiljković.
Kaže da radnici u 2017. godini svuda u svetu, pa i u Srbiji, pre svega treba da izlože zahtev za većim zaradama i manjim nejadnakostima.
Stojiljković, međutim, ističe da su radnici u Srbiji ograničeni strahom od gubitka posla i bilo kakve plate i da se njihov glas zato slabije čuje.
Ekonomista i saradnik Instituta društvenih nauka Danilo Šuković u razgovoru kaže da se na globalnom planu dešavaju krupne promene koje se drastično odražavaju na položaj radnika i radničke klase u svetu, a da su dva glavna faktora globalizacija, rast svetske trgovine i tehnološki razvoj, zbog kojeg se smanjuje broj radnika u firmama.
"Davno je prošlo vreme kada je radnik ili bilo koji zaposleni mogao da računa - jednom zaposlen uvek zaposlen. Radnici moraju da se snalaze, da se pomire sa tim da nema stalnog posla, već da u toku života po nekoliko puta moraju da menjaju zanimanje i rade nekoliko poslova da bi obezbedili svoju egzistenciju", kaže on.
Ističe da je došlo do velikog socijalnog raslojavanja i velikih ekonomskih nejednakosti, da su razlike između bogatih i siromašnih postale ogromne, a da srednja klasa svuda u svetu zapada u sve težu poziciju.
Kaže da bi radnici trebalo da se bore za to da im se u slučaju gubitka posla obezbedi bolji socijalni položaj, uslovi da lakše nađu posao, da se prekvalifikuju i budu prilagodljiviji na tržištu rada.
"Borimo se i za bolje uslove rada i za pravo na rad, jer radnici više ne mogu da kazu da će, ako su se negde zaposlili, raditi tu do kraja života", kaze on.
Ocenjuje da je situacija na tržištu rada u Srbiji vrlo teška, da su radnici prinuđeni da prihvate sve uslove, da su nezaštićeni, zapošljavaju se na crno, bez osiguranja...
Kaže da je aktuelni Zakon o radu dosta liberalan, te da nije u njemu problem, već u slabosti institucija koje ne štite radnike.
"U razvijenom svetu nije tragedija izgubiti posao, jer postoji nadoknada, koja traje šest meseci, godinu dana, a radnici u međuvremenu nađu drugi posao i problem je rešen, ali je ključ u tome da svi radnici moraju biti spremni na to da menjanju zanimanje, da osluškuju šta tržište traži i da stiču ta znanja", naveo je on.
Kaže da se glas radnika manje čuje, zbog visoke nezaposlenosti i ustupaka investitoru.
"To je ugrentan problem u Srbiji i to može da bude i faktor socijalne nestabilnosti", zaključio je on.
Sa druge strane, resorni ministar kaže da je prosečna zarada porasla u poslednjoj godini dana, da je povećana najniža cenu rada za oko osam odsto, nezaposlenost je smanjena na 13 procenata.
Time smo se približili evropskom proseku, izjavio je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
On je u prvomajskom intervjuu za "Politiku" najavio nove zakonske predloge kojima bi se regulisale osetljive oblasti rada, ali i ojačali reprezentativni sindikati, kao što su sezonski rad i rad na lizing, ali i nacrt zakona o štrajku.
"Napredovali smo, ali ni izbliza dovoljno. Smanjenje stope nezaposlenosti je prvi korak, a potom dolazi poboljšanje strukture zaposlenosti, odnosno bolje plaćena radna mesta. Investitori su počeli da otvaraju pogone gde su im potrebni visokoobrazovani kadrovi", rekao je Vulin.
On je naveo da je suštinsko merilo za smanjenje nezaposlenosti količina novca u kasi Fonda PIO, a prošlog meseca su uplate doprinosa uvećane za skoro tri milijarde dinara.
"To je opipljiv dokaz povećanja zaposlenosti. Vlada je 2012. kada je nezaposlenost bila 24,8 odsto iz budžeta obezbeđivala 48 procenata novca u penzionom fondu. Sada dotiramo svega 35 odsto, dok je sve ostalo iz doprinosa na zarade", naveo je on.
Govoreći o investitorima on kaže da oni ne dolaze samo zbog jeftine radne snage, već da im je potrebna stabilna pravna država sa uređenim zakondavstvom i tržištem.
-----------------------------------------
Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!
Vezenkov zabija nož u leđa Bugarima: Bomba u Eurobasket 2025, MVP Evrolige menja reprezentaciju?
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona