Evropska unija od Srbije traži da uvede naplatu plastičnih kesa za svakodnevnu upotrebu u prodavnicama, kao mere smanjenja zagađenja prema nedavno usvojenoj Direktivi o plastici.
Prema novom istraživanju Eurobarometra, mere smanjenja zagađenja u zemljama koje su usvojile drastične mere naplate ili potpunog ukidanja prakse davanja besplatnih kesa u prodavnicama, imaju efekta.
Anketa kaže da je 72 odsto građana EU smanjilo upotrebu plastičnih kesa, a čak 38 procenata njih je ovu naviku usvojilo tokom prošle godine. Ne čude onda slike potrošača u evropskim supermarketima koji u kupovinu nose cegere ili platnene torbe, piše "Politika".
Potrošači jednostavno ne žele da plaćaju kese prilikom svakog odlaska u kupovinu, a što je još važnije imaju razvijenu svest zbog čega je to dobro za životnu sredinu, tvrdi istraživanje.
Evropska komisija je nedavno usvojila prvu sveobuhvatnu strategiju o plastici, s ciljem zaštite planete i zdravlja građana.
Prema novim planovima, do 2030. sva plastična ambalaža na tržištu EU mogla bi da bude reciklirana na ekonomičan način.
Takođe, zahtev je i da se smanji potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu.
U Bosni i Hercegovini se kese ponegde naplaćuju već četvrtu godinu, i to što nemate ceger ili ne želite da se deranžirate nošenjem torbe od kuće, košta pet do deset pfeninga (tri do šest dinara po komadu).
Ovim zagađujete okolinu, a niste ni svesni toga
I u Srbiji se u pojedinim trgovinskim lancima, uglavnom stranim, kese naplaćuju.
Ciklus razlaganja plastične kese, doduše one starije generacije (danas je većina kesa "biorazgradiva"), traje stotinak godina, pa milioni tona plastičnog otpada u svetu završava u okeanima, a u Evropi se većina spaljuje ili deponuje, a tek mali deo reciklira.
