Privredni sud u Nišu doneo je ovog meseca presudu u korist jedne banke koju je klijent tužio zbog naplate naknade na ime obrade kredita. To je potpuno suprotna odluka, recimo, sudu u Somboru. Somborsku presudu da se takva provizija ne može naplaćivati (zasebno i procentualno na vrednost kredita) u dva slučaja potvrdio je i Viši sud u tom gradu, a u drugom slučaju i Apelacioni sud u Beogradu.

U niškom slučaju, korisnik kredita je u tužbenom zahtevu tražio da se utvrdi ništavost člana iz ugovora o kreditu o njegovoj saglasnosti da banci plati 0,4 odsto naknade od nominalnog iznosa kredita, kao i da mu banka isplati iznos naplaćen po tom osnovu uvećan za zakonsku zateznu kamatu. Ugovor o kreditu je klijent popisao sa bankom 1.marta 2010. godine

Tužilac je svoj stav o ništavosti te ugovorne odredbe zasnovao isključivo na činjenici da takva mogućnost nije propisana u članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima, što je, kako navodi sud, proisteklo "iz pogrešnog zaključivanja da je zabranjeno ono što nije izričito dozvoljeno".

"Zakon o bankama u članu 43 izričito pominje mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Iz navedene odredbe proističe da je naplata troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova dozvoljena i standardna praksa u oblasti bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova", piše u odluci suda.

Takođe se navodi da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno da ugovor o kreditu kao obavezne elemente sadrži vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će ih banka menjati.

Privredni sud u Nišu napominje da je ugovaranje obaveze korisnika kredita da banci nadoknadi troškove obrade kreditnog zahteva i praćenja ugovora u saglasnosti s propisima Evropske unije, odnosno s Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2008. godine o kreditnim ugovorima sa potrošačima.

Odbacujući tužbu klijenta, sud je naveo da je naknada troškova banci od 0,4 posto odobrenog iznosa kredita znatno ispod standardnih bankarskih troškova u regionu i državama EU, i da je u postupku utvrđeno da je banka na jasan i transparentan način objavila uslove poslovanja kojima se predviđa i naknada pri puštanju kredita.

"Obaveza korisnika kredita na plaćanje bankarskih troškova je u predmetnom slučaju jasno i precizno uneta u sadržinu ugovora o kreditu, te je njegovim potpisivanjem tužilac izrazio saglasnost s takvom obavezom", zaključio je sud, konstatujući da je time isključena i mogućnost povrede načela autonomije volje potpisnika ugovora.

A ZAŠTO NE BI TREBALO...

U Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" povodom prve pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu kojim je "zabranjena" naplata naknade za obradu kredita, rekli su da je reč o jednokratnom trošku koji banke naplaćuju prilikom odobrenja kredita, odbijajući ga u određenom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita.

"Ovo je prva pravosnažna (konačna) presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu. Pre toga su donete dve identične na Višem sudu u Somboru“, kaže predsednik Udruženja Dejan Gavrilović.

Bankama prete tužbe zbog kredita!

Presudom je utvrđeno da je ništava odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna članu Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Tu je možda i razlika u onome po čemu su presudili Apelacioni sud i Privredni sud u Nišu - pozivanje tužitelja (klijenta) na različit član zakona, ili čak drugi zakon.

Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, obzirom da je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on.

Banke u defanzivi: To je samo jedna presuda

"Banke u Srbiji su na ovaj način, poslednjih 15 godina od građana i privrede Srbije naplatile više od 100 miliona evra. Samo na stambenim kreditima, kojih u Srbiji trenutno ima oko 90.000, ako se uzme da je prosečan iznos kredita bio oko 50.000 evra a prosečan procenat naplaćene provizije za obradu kredita bio 1 odsto, dolazi se do iznosa od 45 miliona evra naplaćenih samo na ovom tipu kredita“, navodi Gavrilović.

Da je ovaj trošak fiktivan, a ne stvari trošak, pokazuje poređenje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 evra a drugi na iznos od 10.000 evra.

Banka sa oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i na oba kredita naplati 1 odsto od odobrenog iznosa, što znači da na prvom zaradi 10 evra a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao, kaže on.