Dina kartice besplatne za sve s tekucim racunom.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

"Dina" kartica od sutra besplatna!

Izvor MONDO/Tanjug
Izvor MONDO/Tanjug

Svi građani koji imaju tekući račun u nekoj od banaka od sutra će imati pravo na besplatnu "dina" karticu.

Izvor: MONDO/Ilustracija Mario Milojević

Banke, međutim, nemaju obavezu da izdaju "dinu" klijentima sve dok im ne istekne postojeća kartica koju su dobili od tih banaka.

To predviđa novi Zakon o međubankarskim naknadama koji je parlament usvojio u junu, a čija primena u tom delu počinje 17. avgusta.

Građani će na zahtev moći od banke ponovo da dobiju i strane kartice na kojima su imali račun - "vizu" ili "masterkard".

"Dina" kartica će moći da se koristi u inostranstvu posredstvom najveće kineske korporacije za finansijske usluge i kartična plaćanja Čajna JunionPej (C hina UnionPay, CUP) i to u 160 zemalja sveta.

"Banka ne mora da vam izda 'dinu' do trenutka dok vam ne istekne postojeća kartica. NBS se opredelila za takav model da se ne bi odjednom stvorio veliki pritisak da se zamene sve kartice jer bi to stvorilo velike gužve, a u pitanju je obiman posao", rečeno je ranije Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.

U Srbiji čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za plaćanja u zemlji, a samo tri odsto u inostranstvu.

Ipak, za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van Srbije i naše institucije nad tim nemaju nikakav nadzor.

ŠTA KAŽE ZAKON?

ilustracija
ilustracija
Izvor: MONDO/Goran Sivački

Cilj zakona je, pored veće transparentnosti i nadzora, i snižavanje visokih troškova kartičnih plaćanja odnosno međubankarske naknade koja u našoj zemlji prosečno iznosi oko 1,1 do 1,2 procenta, pa i više od dva procenta.

Ideja je da se rasterete trgovci koji su svoje troškove prebacivali na cenu robe i usluga, a na kraju su "deblji kraj" izvlačili građani.

Do sada svi ti troškovi bili prebacivani na trgovca, a trgovac je onda to prebacivao na cenu robe i usluga, objašnjavaju u NBS.

Prema analizama NBS, trošak bankarskog sektora prema internacionalnim kartičnim sistemima za 2017. godinu iznosi više od 30 miliona evra, što znači da je samo u poslednje tri godine oko 100 miliona evra izašlo iz naše zemlje.

"Nas i Kineza...": Sa dina karticom u 160 zemalja

Kada se plaća "dina" karticom, za prosečnu transakciju od 1.800 dinara koliko iznosi za srpsko tržište, trošak je 2,16 dinara koji je praktično preko NBS priliv za budžet Srbije, dok je trošak prema dva najveća kartičarska brenda koji se koriste u našoj zemlji za tu istu transakciju 8,2 odnosno 12 dinara, a koji su direktan odliv finansijskih sredstava iz naše zemlje.

Član 9. Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica stupa na snagu 17. avgust, navode u NBS.

Tim članom se sprovodi ispunjenje zakonske obaveze NBS da obezbedi stabilno i pouzdano funkcionisanje nacionalnog platnog sistema, za šta mandat imaju i sve centralne banke u zemljama EU.

Platni sistemi su izuzetno važna finansijska infrastruktura jer obrađuju ogromne iznose tuđih novčanih sredstava i zbog toga se u svakoj uređenoj zemlji sveta oni nadziru i kontroliše se njihov rad.

Međutim, od 2014. godine kada je uspostavljen celovit pravni okvir za poslovanje platnih sistema u našoj zemlji, nijedan inostrani kartični sistem nije izrazio želju da uskladi svoje poslovanje s tim pravilima i registruje svoje poslovanje u Srbiji.

Takođe, udeo kartičnih transakcija u našoj zemlji u ukupnim bezgotovinskim plaćanjima se neprestano povećava, tako da sada iznosi oko 57 odsto, a od toga se 87 odsto transakcija platnim karticama u dinarima u celini realizuje u platnim sistemima izvan.

Zakonom je uvažena veličina i nefleksibilnost inostranih kartičnih sistema da prilagode svoje poslovanje manjim zemljama i data im je alternativa da mogu da nastave svoje poslovanje na način na koji su i do sada poslovali ili da iskoriste mogućnost koju im zakon daje još od 2014. godine odnosno da registruju svoje poslovanje u Srbiji.

Komentari 16

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ivan

Koristim samo Dinu.

Ivana-k.v.

Ma da!Besplatno!Dok ne "navuku"ljude!Tako u banci gde ja imam tekući račun(N.LB. banka)da zatvorim račun da ostavim 900din.na računu za naredna 3.meseca.A zašto da ostavljam novac na računu,ako ga "gasim?Ma otimačina para,na svim poljima!Sve su banke iste!

Prvo

Zavedite red u trgovinama- da se obavezno moze placati karticom. U manjim mestima, Nova Varos naprimer, pojedini trgovci ne primaju kartice ako je racun ispod 1000 dinara a drugi se izgovaraju kako im ne radi fiksni telefon pa ne primaju kartice. Ne zelim da nosim gotovinu, hocu da placam karticom. Na Zapadu se ama bas sve placa karticom-od prevoza do trgovine.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader