Odluka da se za saobraćaj zatvori pruga od Beograda do Novog Sada, koju je donelo preduzeće Infrastruktura Železnica Srbije, koliko nam je poznato, treba da ubrza završetak projekta, izjavio je u intervjuu agenciji FoNet prvi zamenik direktora ogranka ruske kompanije RŽD Internešnel u Srbiji, Mansurbek Sultanov.

On je rekao da je RŽD Internešnel, koje gradi najtežu deonicu dužine 40,4 kilometra od Stare Pazove do Novog Sada, spremno da radi u svim uslovima.

Kompanija ima tehnologiju kojom se svi radovi mogu izvoditi bez ili sa kratkotrajnim zastojima saobraćaja, što se pokazalo i na južnom delu železničkog Koridora 10, od Niša do Preševa.

Prema njegovoj oceni, deonica koju radi RŽD je najteža, jer se, pored tunela od 1,1 kilometar, sa dve cevi, radi o terenu koji je plavan, sa blatnim delovima, priobalju Dunava i deonicama kroz gradove.

Eksproprijacija zemljišta, koja je obaveza Srbije, još nije završena, što utiče na rokove izvođenja radova, napomenuo je Sultanov, ističući da su RŽD u svakodnevnoj komunikaciji sa Železnicama Srbije, kako bi se projekat što pre završio i brza pruga pustila u saobraćaj.

Posle završetka radova, kako je istakao, u Srbiji će biti funkcionalna prva pruga na kojoj će vozovi moći da razviju brzinu 200 kilometara na sat i neće postojati nijedan putni prelaz u nivou.

Sulanov je dodao da je 10 kilometara brze dvokolosečne pruge već završeno i, kao zanimljivost, pomenuo da se preko Dunava i priobalja gradi najduži vijadukt u Srbiji, od tri kilometra, sa dve paralalne mostovske konstrukcije.

Izgradnja kojom se bavimo u Srbiji je po mnogo čemu jedinstvena i predstavlja dobru proveru naše sposobnosti, i zbog veličine radova i zbog najnaprednijih inženjerskih rešenja, obrazložio je Sultanov.

Izgradnja vijadukta, precizirao je, biće deonicom na kojoj brdovit teren prelazi u ravnicu oko Dunava, što iziskuje primenu zahtevnih tehničkih rešenja, od kojih su mnoga napredna za železnički inženjering u Evropi.

Bez obzira na određene probleme, uzrokovane geološkom neusklađenošću na terenu, naglasio je Sultanov, radovi na vijaduktu idu u skladu sa dinamikom.

Sva pitanja rešavamo zajedno sa investitorom, uz angažovanje i ruskih i međunarodnih projektnih i građevinskih organizacija, rekao je Sultanov.

On je dodao da je do sada izgrađeno 800 metara čortanovačkog tunela, a to je oko 47 odsto svih radova na tom tunelu.

Bušimo tunel na zatvoren način, uz primenu takozvane NATM tehnologije, što je, prema rečima Sultanova, specijalni način izgradnje u planinskim predelima na mestima nestabilnog tla.

Radovi se izvode paralelno na oba portala tunela u dve cevi, naglasio je Sultanov.