Bruto domaći proizvod Srbije iznosio je u 2018. godini, u tekućim cenama, 5.068 milijardi dinara (oko 47,04 milijardi dolara), što je realan godišnji rast od 4,4 odsto.
U odnosu na prethodnu godinu nominalno je (bez uračunavanja inflacije) rast veći za 6,6 procenata, objavio je finalne rezultate Republički zavod za statistiku.
Time se potvrdila sumnja Fiskalanog saveta Srbije u procenu Svetske banke iz sredine ove godine u kojoj je rečeno da bi srpska privreda mogla da poraste i do sedam odsto godišnje. Fiskalni savet je tada istakao da je srpski potencijal 5 odsto ali ni to, nažalost, nije ostvareno u prošloj godini.
Posmatrano po delatnostima, najznačajnije učešće u formiranju BDP-a su lani imali: prerađivačka industrija (14,5 odsto), trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila (11,5%), poslovanje sa nekretninama (7,0%), poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (6,3%) i sektor informisanja i komunikacija (4,8 procenata).
S druge strane, u upotrebi BDP-a učešće izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava je iznosilo 68,1 posto, izdataka za finalnu potrošnju države (16,6%), bruto investicija u osnovna sredstva (20,1%), izvoza dobara i usluga (50,8%) i uvoza dobara i usluga (59,3 odsto).
Najveći realni rast bruto dodate vrednosti u 2018. godini ostvaren je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 15,2 procenta i u građevinarstvu 12,8 odsto, a slede trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (7,3%), sektor saobraćaja i skladištenja (5,6%), usluge smeštaja i ishrane (8,0%) i sektor informisanja i komunikacija (5,5%).
Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru rudarstva, 4,7 posto, i u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, 1,4 procenta.
Posmatrano sa rashodne strane, najveći realni rast beleže bruto investicije u osnovna sredstva, 17,8 odsto.
Izvoz dobara i usluga i uvoz dobara i usluga imaju realni rast od 8,3 posto, odnosno od 11,6 posto, respektivno.
Izdaci za finalnu potrošnju imaju realnu stopu rasta od 3,2 procenta, od čega je realni rast izdataka za ličnu potrošnju sektora domaćinstava 3,0 odsto. Izdaci za ličnu potrošnju države realno su porasli za 4,2 odsto, a izdaci za kolektivnu potrošnju za 2,9 procenata, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.
