Zene na selu kako zene na selu mogu da.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Rimljani su nekada ovde sadili krastavce, a sada se živi od PAPRIKA (VIDEO)

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Gde svi proizvode ajvar, Jasmina želi da pravi slatko od šumskih jagoda. Babušnica – mesto ženskog biznisa. Pročitajte priču o uspešnim ženama sa sela.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Legenda kaže da su prvi plastenici za uzgoj biljaka nastala još u vreme Starog Rima. U njima su Rimski baštovani koristili razne načine uzgajali povrće slično krastavcu, omiljenoj poslastici cara Tiberija. Sadnice su se nalazile u kolicima na točkovima. Preko dana bi ih izvozili na sunce, a noću vraćali u zatvorene prostorije, da zadrže toplotu.

Danas je uzgoj u plastenicima neizostavni deo poljoprivredne proizvodnje u mnogim zemljama. U Evropi u tome prednjače Španija i Holandija. Najveći broj plastenika u Srbiji nalazi se na jugu, u regionu Leskovca.

Možda će vas zanimati

U opštini Babušnica (50 kilometara južno od Leskovca) živi oko 10.000 stanovnika, od kojih je nešto više od 40 procenata nezaposleno. Suočeni sa gubitkom posla Jasmina i Miroljub Ćirić, iz sela Resnik u blizini Babušnice, pre nekoliko godina počeli su da se bave poljoprivredom.

"U isto vreme naša deca krenula su na studije, tako da smo morali da se odlučimo na dodatnu delatnost", objašnjava Miroljub Ćirić.

POGLEDAJTE

Pogledajte

02:52
Babušnica - selo i žene (INFO)
Babušnica - selo i žene
Izvor: EU info centar
Izvor: EU info centar

Od 2000. godine, EU je donirala 150 miliona evra sektoru poljoprivrede. Ova podrška obuhvata oblasti ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite biljaka i životinja.   Podrška u ovim oblastima se nastavlja, ali sa većim naglaskom na pružanju pomoći poljoprivrednim proizvođačima u dostizanju standarda EU, uz istovremeno pružanje finansijske pomoći za prilagođavanje standardima i unapređenje konkurentnosti. Podrška poljoprivrednicima omogućena je kroz instrument poznat kao IPARD - Instrument za pretpristupnu pomoć u ruralnom razvoju. Iznos od 175 miliona evra bespovratne pomoći na raspolaganju je srpskim poljoprivrednicima za investicije u poljoprivredna gazdinstva, ulaganja koje se odnose na obradu poljoprivrednih proizvoda i njihov plasman na tržište, organsku proizvodnju, primenu lokalnih razvojnih strategija  kao i diverzifikaciju farmi i razvoj poslovanja.

Kroz brojne projekte koje finansira, Evropska unija (EU) podržava i ekonomsko osnaživanje žena i poboljšanje položaja žena koje žive na selu. Udruženje "Lužničke rukotvorine" dobilo je podršku od EU u opremi, ali su se i obučavale i za rad u organskoj poljoprivredi.

"Dobili smo 25 plastenika, od kojih je 20 donirala Evropska unija. Plastenike smo dali nezaposlenim ženama sa invaliditetom i onima koji imaju više članova porodice", kaže Miljana Rančić iz ovog udruženja. Uslov za dobijanje plastenika bio je da vlasnik ima
registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Ove žene u 15 plastenika uzgajaju organske proizvode, a sedam je sertifikovano za organsku proizvodnju. Svi plastenici imaju sistem za navodnjavanje i u njima se produžava period gajenja voća, povrća i drugih biljaka.

"Plastenici su nam pomogli da lakše proizvodimo i da dobijemo kvalitetniji proizvod. Na otvorenom uvek postoje mogućnosti elementarnih nepogoda koje mogu da unište sve naše biljke i da ostanemo bez proizvoda", priča Jasmina Ćirić.

Žene koje su dobile plastenike od EU, proizvode preodaju daju u prvoj ženskoj zadruzi "Darovi Lužnice". Ovu Zadrugu je 2017. osnovalo 14 žena. Jasmina Ćirić članica je Udruženja od osnivanja i dobila je dva plastenika u kojima uzgaja papriku za ajvar.

Ove žene iz Babušnice pojedinačno proizvode male količine ajvara i ne bi uspele da budu konkurentne na tržištu. Zadruga im omogućava da obezbede plasman proizvoda, i da gotove proizvode, poput džema ili ajvara, povoljnije prodaju. Odnedavno se ovi njihovi proizvodi izvoze i u zemlje Evropske unije.

"Poljoprivredni proizvodi koje ove žene proizvode su zdravi i ne prskaju se. U našoj zadruzi ih prerađujemo koristeći tradicionalnu recepturu i dalje ih plasiramo na tržište. Proizvodimo ajvar, pinđur, ljutenicu ali i razne proizvode iz slatke linije, džemove i sokove od šumskog voća", priča Miljana Rančić iz Zadruge.

Vredne žene iz Babušnice planiraju da prošire proizvodnju, da zaposle još žena u uzgoju voća kao i da njihovi proizvodi postanu prepoznatljivi na tržištu. I tako glasi njihova trenutna "strategija poslovanja".

Babušnica, kao i čitava južna Srbija, od septembra do novembra miriše na zimnicu - najviše na ajvar. Ljut, cepkani, mešani - ajvar je zaštitni znak juga zemlje. Uostalom, "tradicionalni leskovački ajvar" jedan je od svega pet prehrambenih proizvoda zaštićenim nacionalnim patentnom u Srbiji.

Jasmina Ćirić namerava da ispod plastenika uzgoji šumsku jagodu od koje bi potom pravila domaće slatko. Pored jedinstvenog mirisa i ukusa, ovaj specijalitet je redak i zato što je u proseku potreban čitav dan pešačenja i branja da biste nabrali 1kg tog divljeg, mirisnog voća.

/Tekst je objavljen u saradnji MONDO portala i EU Info centra u Srbiji/

PROČITAJTE I OVO

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader