U situaciji kada se inflacija nalazi ispod ciljanog koridora Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da smanji referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto.
Smanjenjem referentne kamatne stope za 25 baznih poena na novi, najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, Narodna banka dodatno podržava kreditni i privredni rast, istiću iz centralne banke.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci dodatno oslabili, navodi se u saopoštenju NBS.
"Kao i u drugim zemljama u okruženju, usled smanjenja doprinosa cena hrane, pre svega povrća s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i niže svetske cene nafte, međugodišnja inflacija u Srbiji se prethodnih nekoliko meseci usporavala i u septembru je iznosila 1,1 procenat", ukazuju iz centralne banbke.
Ciljani koridor NBS je 3 odsto, plus-minus 1,5 odsto,a u septembru je drugi mesec zaredom bila niža od donje granice plana - 1,1 % međugodišnje.
Na niske inflatorne pritiske, kako dodaju, ukazuje i bazna inflacija, koja je i dalje niska i stabilna, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u donjoj polovini ciljanog raspona.
Prema novembarskoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija do kraja ove i u prvoj polovini naredne godine kretaće se oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku pod uticajem rasta agregatne tražnje.
Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i rekordnom nivou deviznih rezervi naše zemlje.
Javne finansije su, kao i u prethodne dve godine, u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa je petu godinu zaredom u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.
Aktuelni ekonomski pokazatelji ukazuju na to da je rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju bio veći u odnosu na prethodne projekcije, vođen oporavkom prerađivačke industrije nakon završenih remonta u naftnoj i hemijskoj industriji i usled aktiviranja investicija iz prethodnog perioda, kao i bržim rastom aktivnosti u sektoru građevinarstva i usluga.
Domaći faktori su u dosadašnjem delu godine uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, pri čemu rastu investicija doprinose nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i unapređenje poslovnog ambijenta, kao i povoljni uslovi finansiranja. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, pre svega zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i nižim troškovima kreditnog zaduženja.
Pored povoljnih domaćih makroekonomskih uslova sprovođenja monetarne politike, na odluku Izvršnog odbora da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i mere ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka.
Evropska centralna banka je, podseća NBS, u septembru donela novi paket mera monetarnih podsticaja, najveći u poslednje tri godine, i najavila da je spremna da učini i više dok se ne postigne održivo približavanje inflacije cilju. Sistem federalnih rezervi je u oktobru, u skladu sa očekivanjima, ponovo snizio referentnu kamatnu stopu.
To doprinosi zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, inflatorni pritisci u međunarodnom okruženju su i dalje niski, pre svega u zoni evra, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner.
Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 14. novembra.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. decembra.
