Smanjenjem referentne kamatne stope za 25 baznih poena na novi, najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, Narodna banka dodatno podržava kreditni i privredni rast, istiću iz centralne banke.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci dodatno oslabili, navodi se u saopoštenju NBS.
"Kao i u drugim zemljama u okruženju, usled smanjenja doprinosa cena hrane, pre svega povrća s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i niže svetske cene nafte, međugodišnja inflacija u Srbiji se prethodnih nekoliko meseci usporavala i u septembru je iznosila 1,1 procenat", ukazuju iz centralne banbke.
Ciljani koridor NBS je 3 odsto, plus-minus 1,5 odsto,a u septembru je drugi mesec zaredom bila niža od donje granice plana - 1,1 % međugodišnje.
Na niske inflatorne pritiske, kako dodaju, ukazuje i bazna inflacija, koja je i dalje niska i stabilna, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u donjoj polovini ciljanog raspona.
Prema novembarskoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija do kraja ove i u prvoj polovini naredne godine kretaće se oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku pod uticajem rasta agregatne tražnje.
Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i rekordnom nivou deviznih rezervi naše zemlje.
Javne finansije su, kao i u prethodne dve godine, u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa je petu godinu zaredom u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.
Aktuelni ekonomski pokazatelji ukazuju na to da je rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju bio veći u odnosu na prethodne projekcije, vođen oporavkom prerađivačke industrije nakon završenih remonta u naftnoj i hemijskoj industriji i usled aktiviranja investicija iz prethodnog perioda, kao i bržim rastom aktivnosti u sektoru građevinarstva i usluga.
Domaći faktori su u dosadašnjem delu godine uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, pri čemu rastu investicija doprinose nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i unapređenje poslovnog ambijenta, kao i povoljni uslovi finansiranja. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, pre svega zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i nižim troškovima kreditnog zaduženja.
Pored povoljnih domaćih makroekonomskih uslova sprovođenja monetarne politike, na odluku Izvršnog odbora da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i mere ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka.
Evropska centralna banka je, podseća NBS, u septembru donela novi paket mera monetarnih podsticaja, najveći u poslednje tri godine, i najavila da je spremna da učini i više dok se ne postigne održivo približavanje inflacije cilju. Sistem federalnih rezervi je u oktobru, u skladu sa očekivanjima, ponovo snizio referentnu kamatnu stopu.
To doprinosi zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, inflatorni pritisci u međunarodnom okruženju su i dalje niski, pre svega u zoni evra, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner.
Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 14. novembra.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. decembra.