• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

AMBICIOZAN CILJ: Javni dug mora da padne na 47 odsto BDP-a

Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije smanjeno je skoro za petinu u četiri godine, a ambicije Uprave za javni dug idu još dalje - da se spusti na nivo od oko 47 odsto do kraja 2022. godine.

 Izvor: Mondo/Mario Milojević

"Uspeli smo da spustimo javni dug, koji iznosi oko 23,8 milijardi evra, na nivo od 51,9 odsto BDP-a, a cilj Uprave za javni dug jeste da se na kraju 2022. godine on smanji na 47,2 odsto BDP-a", izjavila je Ana Tripović, v.d. direktora Uprave za javni dugza "Biznis magazin".

Na smanjeno učešće javnog duga u BDP-u su, kako naglašava, uticale visoke stope privrednog rasta, niska i stabilna inflacija, uravnotežene javne finansije i sveukupne mere fiskalne konsolidacije koje sprovodi Vlada Srbije.

Možda će vas zanimati

Podseća da je na kraju 2015. javni dug iznosio 70 odsto BDP-a, a da je zahvaljujući fiskalnim i strukturnim merama on tokom 2016. i 2017. značajno smanjen, da bi u 2018. godini brzina smanjenja učešća javnog duga duga u BDP-u bila veća od projektovanog, zbog čega je na kraju decembra iznosio 53,6 odsto.

Napominje da se Srbija danas zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, gradnju autoputeva i mostova i železničku infrastrukturu, a ne kao pre nekoliko godina kada je taj novac koristila za finansiranje plata i penzija.

Druga vrsta zaduživanja, dodaje, služi za otplatu skupih starih dugova, pa je tako ove godine otplaćeno više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013.

Kako je objasnila, revidirana Fiskalna strategija za 2020. uključuje projekcije javnog duga za 2021. i 2022. godinu i u njoj je predviđena dinamika spuštanja nivoa javnog duga na 45 odsto BDP-a.

Komentarišući značaj nedavno završene emisije evroobveznica Srbije na svetskom tržištu, Tripović naglašava da smo dva puta u jednoj godini uspeli da se pojavimo na međunarodnom finansijskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti koje je Republika Srbija do sada izdala.

Prema njenim rečima, bolja cena koju smo ostvarili pri drugoj emisiji obveznica, posle one u junu, ukazuje na dodatno smanjenje rizika zemlje u roku od svega pet meseci i potvrda je poverenja investitora.

Na pitanje koliko trenutno država duguje kroz garancije javnim preduzećima, Tripović odgovara da je stanje javnog duga po osnovu izdatih garancija u novembru 2019. godine iznosilo oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46 odsto manje u odnosu na 2013. godinu kada je iznosio 2,8 milijardi evra.

Vezano za strukturu javnog duga u smislu valutne zastupljenosti, Tripović kaže da je ove godine značajno smanjeno učešće dolarskog duga, sa 26,5 odsto koliko je iznosilo na početku godine na aktuelnih 19,7 procenata.

"Učešće dinarskog duga u ukupnom portfoliju javnog duga iznosi 27,9 odsto, dok je 2016. iznosilo 20,6 odsto, a to smo postigli zahvaljujući razvijanju domaćeg tržišta kapitala i emisijama državnih obveznica u domaćoj valuti, na dugi rok", zaključila je v.d. direktora Uprave za javni dug.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

NeckoPerecko

Zar nije po Vucicu 13 posto javni dug. Zar nismo najbogatiji, najnapredniji, najjaci u Evropi? Kad upalim tv, ono kao da sam u Svedskoj.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU