U svetlu stalne vike na srpske poljoprivrednike "zašto ne osiguraju svoju proizvodnju", danas us se sučelili stavovi proizvođača malina i kupina i osiguravača. Da li su "pravo rešenje" rakete pritiv grada ili dronovi?
Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da su poljoprivredni proizvođači nezadovoljni radom osiguravajućih kuća i da apeluje na državu da gradi automatski protivgradni sistem koji će štititi to voće od nepogoda.
On je Beti rekao da procenitelji osiguravajućih kuća ne izlaze na njive da snime štetu nekoliko dana posle nevremena, već često ni posle 20 ili mesec dana, a da proizvođači ne mogu da čekaju toliko dugo već primenjuju agrotehničke mere kako bi se biljke što pre oporavile.
"Posle primene agrotehničkih mera i protoka 20 i više dana od elementarnih nepogoda ne vidi se pravi nivo štete", rekao je Radović.
Dodao je da osiguravajuće kuće priznaju štetu samo od grada, požara i udara groma, ali ne i oluje koja nije praćena gradom, a često nanosi štetu i veću od leda.
Radović je rekao da se osiguranje pod takvim uslovima ne isplati iako je država povećala subvencije za premije osiguranja u rizičnim brdsko-planinskim područjima sa 40 na 70 odsto.
"Osiguravajuće kuće priznaju štetu od grada samo na rodu, ali ne i na izdancima koji se unište, a zbog čega će naredne godine rod biti manji", rekao je Radović.
Rešenje, kako je rekao, treba tražiti u postavljanju automatskih protivgradnih raketa kakve su instalirane u Valjevu i koje bi zaštitile proizvoiđače malina i kupina od svake elementarne nepogode.
Dodao je da rešenje za brdsko-planinske predele gde su parcele male, od desetak do najviše 50 ari nije ni u snimanju dronom jer ne može da se stekne pravi uvid u razmere štete.
U osiguravajućoj kući Viner štediše rekli su da se "procena šteta na usevima radi čim se na terenu steknu uslovi".
"Naši procenitelji su raspoređeni na teritoriji cele Srbije i u skladu sa ugovorenim polisama što nam omogućava pravovremeno snimanje šteta", rekli su u osiguravajućoj kući Viner štediše.
Iskustvo je pokazalo, kako su naveli, da su u prethodnim sezonama zbog nekompletnih prijava ili ponovne štete od grada postojali "usamljeni slučajevi kasnijeg izlaska na teren, ali da su oni posebno razmatrani i da osiguranici zbog toga nisu bili oštećeni".U toj osiguravajućoj kući rekli su da premija osiguranja useva i plodova zavisi od kulture, lokacije, površine parcele, prinosa i ugovorene cene roda i najvažnije, ugovorenog obima pokrića.
"Prošle sezone smo ugovorili polisu za osnovne opasnosti, grad, požar i udar groma za maline u okolini Požege sa premijom od nešto manje od 1.000 dinara po aru, dok su dopunski rizici (prolećni mraz i sneg) koštali oko 1.800 dinara po aru", naveli su u Viner štediše osiguranju.
U Đenerali osiguranju su rekli da je rok za izlazak na njive sa oštećenim usevima od pet do deset dana posle prijave štete i da je taj rok u protekloj godini u najvećoj meri ispoštovan, ali da se ne isključuje mogućnost da je u nekim slučajevima i probijen.
"Zbog intenzivnih nepogoda, praćenih gradom prošle godine se dešavalo da dnevno stigne i 1.000 odštetnih zahteva, ali je među njima bilo i neosnovanih", rekli su u Đenerali osiguranju i naveli da dve godine za snimanje velikih parcela koriste dronove.
