Čuvenoj pomorandži, koju mi znamo iz imena jedne od najomiljenijih srpskih čokoladnih poslastica a na kojoj je izgrađena moderna država Izrael, preti nestajanje.
Pre dve stotine godina seljaci u Otomanskom carstvu, pod kojim je bila teritorija današnjeg Izraela, uzgojili su novu vrstu citrusa, slatko-opori sočnu delikatesnu pomorandžu nazvanu "džafa" (Jaffa, u Srbiji poznatija kao Jafa) po istorijskoj luci iz koje je u savremeno doba izrastao Telaviv.
Ubrzo je grunuo izvoz jer su se gurmani širom Bliskog istoka i Evrope zaljubili u novu vrstu, a čuvena bogataška familija barona Rotšilda uzela je plantaže "jafe" kao ekonomsku osnovu za svoje napore da tu obezbede dom Jevrejima iz regiona, podseća "Fajnenšel tajms".
Njihova "poplava" s poeta 20 veka ubrzo je pokazala koliko je veliki potencijal "jafa" pomorandže da finansira nastanak države o kojoj su generacijama sanjali. Ali taj potencijal je danas doveden u pitanje.
Sa vrhunca od 1,8 miliona tona pomorandže proizvedene u ranim osamdesetim godinama prošlog veka, sada je izraelska proizvodnja citrusa manja čak za 75 odsto. Ovaj dramatična podatak slikovito ocrtava jedan drugi, takođe dramatičan, pomak – onaj društveni. Današnji Izrael se drastično odmakao do svojih socijalističkih, agrarnih korena i pretvorio u tehnološku naciju.
Jačanjem domaće valute a slabljenje izvora vode, poljoprivreda je postajala sve neekonomičnija a uzgoj pomorandži, i drugih useva, neisplativ.
Poljoprivreda se u izvozu svela na samo 2 odsto ukupne robe i usluga, ogroman pad sa više od 40 odsto u 1950-tima. Stoga i ne čudi da su brda oko Telaviva "poravnata" buldozerima da bi s napravili lokovi sa apartmanima, tržnim centrima, ali i kancelarijama za sve brojnije sofveraše i farmaceutske istraživače.
Danas u poljoprivredi radi samo 1 odsto Izraelaca, a u tehnološkom sektoru 10 odsto. Zbog toga i ne čudi da se očekuje da u izvozu ove godine usluge, teške više od 50 milijardi dolara prošle godine, prvi put budu veće od robe.
"Skrentanje sa bazične poljoprivrede kao što je 'džafa' pomoranža na visoku tehnologiju ima ekonoskog smisla jer ovde ni voda ni zemljište ne daju komparativne prednosti u odnosu na druge", objašnjava Karnit Flug, bivši guverner centralne banke a sada potpredsednik Izraelskog instituta za demokratska istraživanja.
I tako će ubuduće ostati, i pored toga što je "povrtak poljoprivredi" bila jaka politička tema na proteklim izborima čija je kampanja završna 2. marta. Premijer Benjamin Netanijahu, koji je dobio izbore, obećao je jaču podršku agraru da bi cene hrane bile niže, dok je njegov protivnik Beni Ganc, koji je odrastao u agrarnoj komuni, zatražio da se dozvoli da više staranaca radi u poljoprivredi kako bi se povećao izvoz.
A dok to "ne stigne", neki farmeri se od uzgoja pomorandži okreću manje žednim alternativama – grožđu, maslinama ili arganiji (Argania spinosa), orašastom drveću čiji se plodovi koriste za šampone i kreme za kožu.
