A KOLIKI JE NAŠ DEO: EIB za tzv. Zapadni Balkana spremila 700 miliona €

Koliko će dobiti Srbija ne zna se, jer će se tačan iznos za našu zemlju znati nakon konsultacija sa predstavnicima banaka, kompanija i Vlade Srbije.

"Grupa Evropske investicione banke je usvojila 5,2 milijarde evra kao pomoć zemljama van Evropske unije. Dobar deo tih sredstava će otići u zemlje Zapadnog Balkana i naravno Srbiju koja je najveća zemlja u regionu", kaže Negre za Tanjug.

Juče je saopšteno da je reč o 700 miliona evra namenjenih regionu.

"Trenutno diskutujemo sa našim partnerima u javnom i privatnom sektoru koje su to potrebe i gde su najbitnija i najhitnija ulaganja. Nadamo se da ćemo jako brzo definisati planove i prioritete za svaku od zemalja", navodi Negre.

Sredstva će biti odobrena, ako se zatraže, pre svega za pomoć zdravstvenom sektoru, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i "realnoj privredi" (industrijskoj proizvodnji) a kako bi prebrodili probleme likvidnosti u kojima su se našli.

Paket pomoći podrazumeva i ekspertizu EIB-a u radu sa partnerskim bankama u zemlji a kako bi se nove investicije što pre realizovale i došle do onih kojima je novac najpotrebniji.

"Želimo da nastavimo da ulažemo u javni i privatni sektor u svim onim sferama u kojima je to do sada bilo planirano, obrazovanje, transport, infrastrukturu, industriju... jer će biti neophodno nakon krize da se ekonomske posledice smanje, da se javna i privatna ulaganja nastave i da se podrži ekonomski rast koji će kako se očekuje biti jako na udaru", navodi Negre.

Plan je da se deo sredstava odvoji za reprogramiranje već postojećeg finansiranja, a deo novca će se usmeriti tamo gde je sada najhitnije, kao što je zdravstvo i "mala" privreda.

"Drugo je da radimo novu meru paketa za ulaganje kako u javni tako i u privatni sektor od infrastrukture do istraživanja i razvoja..."

Govoreći o finansiranju velikih infrastrukturnih projekata u kojima EIB od ranije učestvuje u Srbiji, Negre objašnjava da građevinska industrija nije stala i u najvećoj meri se odvija, ali da će biti neophodno da se projekti u ovom sektoru nakon krize ubrzaju.

Apeluje na sve partnere u javnom sektoru da nastave da planiraju dalja ulaganja jer, kako je rekla, ekonomiji je to potrebno da bi mogla da se obnovi i nastavi da raste.