Ekonomske mere Vlade protiv posledica korona virusa

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

SVIM RADNICIMA BAR MINIMALAC: Kako će se raspodeliti 5,1 MILIJARDI EVRA

Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs
Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs

Svima sa malim biznisom ostalo je od nedelje "u glavi" ostalo da će dobiti po 750€ za svakog radnika, ali to nije jedina mera koju je za preduzetnike, mala i srednja preduzeća danas najavila Vlada Srbije. Evo čega tu sve ima...

Izvor: ZORAN ZESTIC/FOTO TANJUG

Paket ekonomskih mera koje je najavio u nedelju najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić a danas i zvanično predstavio ministar finansija Siniša Mali, težak je 5,1 milijardu evra. Ta gomila novca ozbiljan je izdatak za bogatije države od Srbije  a  privredi i građanima trebalo bi olakša i ubrza izlazak iz ekonomskih nevolja uzrokovanih epidemijom korona virusa.

Državni trezor će privredu pomoći u tri linije: podrška preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, podrška velikim firmama i direktno davanje punoletnim građanima.

Ministar Mali je istakao da je tih 608,3 milijarde dinara polovina državnog budžeta Srbije  ili 11 odsto celog BDP-a.

Možda će vas zanimati

"Ovo je sveobuhvatni paket mera koji je usmeren na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru.Mi u Srbiji nismo izazvali ovu krizu, globalna je, ali smo za nju spremni", naglasio je on.

SVAKOM ZAPOSLENOM BAR MINIMALAC

Privreda će biti podržana na tri načina – direktnim subvencijama (za minimalne plate), povoljnim kreditima i poreskim olakšicama.

Pogledajte

01:21
Mali: Dva cilja su očuvanje nivoa zaposlenosti i privatnog sektora
Mali: Dva cilja su očuvanje nivoa zaposlenosti i privatnog sektora
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

Kao prva mera, koja će možda i najbrže pokazati efekta a svakako je najpopularnija je pomoć preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, kroz davanje garantovanje tri minimalne mesečne zarade za svakog zaposlenog.

PRVA RATA - 250€ - U MAJU

Govoreći o dinamici isplata subvencionisanih minimalaca Mali je rekao da bi već polovinom maja prva trećina od 750€ mogla biti uplaćena, pa sledećeg meseca druga trećina i treća u narednom mesecu. "Želimo da izbegnemo zloupotrebu da poslodavac dobije novac i otpusti radnike. Na ovaj način obezbeđujete kontinuitet plaćanja i da zaposleni imaju od čega da žive, kako bi što lakše prebrodili ovu krizu.

Samo ova mera će koštati budžet 750 miliona , jer se planira da se za svakog radnika isplati po 750€ (za tri meseca po 250€).

Mera će početi da se primenjuje mesec dana nakon završetka vanrednog stajna, kada država utvrdi koliko je ko i kada otpustio radnika.

Ova mera je veoma važna jer su ova preduzeća bila prva na udaru i najviše su pogođena "korona krizom". Čitavi sektori, kao što je turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo, preko noći su ostali bez prihoda, a bez posla su ostali u pružaoci usluga: frizeri i kozmetičari, auto serviseri… sve do knjižara.

Za zaposlene iz srednjih i velikih poreduzeća, koja su poslati na plačeno odsustvo, smišljeno je da dobiju 50 odsto minimalne zarade za isti period. Ovaj uznos je manji, jer su ta preduzeća morala da po Zakonu o radu isplaćuju 60 odsto bruto zarade radincima.

Srećniji od njihovih radnika poslati su na prinudne odmore, a oni maje srećni koji su radili na određeno vreme, dobili su otkaze.

Ovim merama zaposleni u privatnom sektoru će se donekle približiti uslovima koje krizi imaju zaposleni u javnom sektoru, gde je otpuštanje i smanjenje plate u vreme vanrednog stanja i epidemije virusa korona zabranjeno.

Kod privatnika neće, bar ne svi, imati pune plate ali će imati bar neku sigurnost dok se za dva do tri meseca posle epidemije stvari ne počnu da se vraćaju u svoje normalne tokove.

Pogledajte

01:24
Mali: 2,2 milijarde evra za podršku likvidnosti
Mali: 2,2 milijarde evra za podršku likvidnosti
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

"Kada smo koncipirali ove mere, prva i osnovna stvar i zahtev predsednika Vučića je bila njihova sprovodljivost. Načelno, odgovor je - preko poreskih prijava, preko Poreske uprave, kada je reč o preduzećima i privatnicima, dakle prijave za zaposlene, neophodnost plaćanja tog novca. Ovo nije pomoć za poslodavce, već za zaposlene. On ide na račun ljudi koji rade u preduzećima", rekao je Mali.

Ovim merama, koja će se primenjivati samo na one koji nisu otpuštali više od 10 odsto (stalno zaposlenih) radnika ili su u međuvremenu radnike vratili na posao, trebalo bi da se snažno utiče na očuvanje, do pred krizu postignute, visoke zaposlenosti.

U grupi sektora preduzetnika, malih i srednjih preduzeća u Srbiji radi 900.000 ljudi.

JEFTINI KREDITI, KO SME DA IH UZME

Druga mera Vlade – kreditna podrška - se odnosi više na srednja preduzeća nego na mala i preduzetnike.

"IMAMO PARA, SPREMNI SMO"

"Pomoći ćemo više od 900.000 ljudi samo u delu malih i srednjih preduzeća i u ovom trenutku smatram odgovorno da smo sve pokrili što je neophodno od strane države. Da li će biti potrebno više - da, verovatno. Da li smo spremni? Da, apsolutno. Ovaj paket mera je rezultat teških reformi koje smo sproveli, svih ovih godina odgovorno smo vodili ekonomsku politiku, gde god je bio slobodan dinar ulagali smo ga u infrastrukturu ili smo vraćali stare i skupe dugove koje nam je neko iz prethodnog perioda ostavio. Imamo dovoljno prostora i novac koji ćemo dobiti i na domaćem i na međunarodnom tržištu i nivo duga neće preći 60 odsto u odnosu na BDP. To je nivo Mastrihta. Tako ćemo se ponašati", rekao je ministar Mali.

Vlada je tu spremila plan sa 2,2 milijarde evra kreditne podrške privredi iz Garantnog fonda. Od te sume država bi dala 460 do 600 miliona evra, garantovala bi bankama za oko 500 miliona, kako je to rekao predsednik Vučić, a komercijalne banke bi dale ostalo.

Kamate na ove kredite planirane su u iznosi od 3,75% (belibor, plus marža od 2%) na dinarske kredite, a biće i određeni grejs period.

Sa makroekonomskog aspekta, ovo je važnija mera od one prve, jer direktno garantuje stabilnost finansijskog sistema preko garancija bankama. Pritom se garancija u suštini ne odnosi samo na tih 500 miliona evra, jer će država verovatno garantovati i svaki veliki rizičniji poduhvat.

U ovom delu je i kreditna podrška Fonda za razvoj, teška 200 miliona evra, iz koje će preduzeća dobiti kredite sa kamatnom stopom od 1% u evrima.

Ekonomisti pretpostavljaju daće ovi krediti biti popularniji, jer oni prvi, i pored niske kamate dolaze u veoma nezgodno vreme za mnoge male i srednje firme koje ne znaju da li će posle epidemije i dalje imati izvozno ili neko drugo tržište za svoju robu, pa ne mogu domah da prve planove koji nose i zaduživanja.

Treća varijanta podrške su korporacijske obveznice, i ona se odnosi na velika preduzeća.

Država bi delimično finansirala i ovaj način zaduživanja, odnosno kreditiranja, kompanija tako što bi kupovala njihove hartije od vrednosti uz naplatu malog interesa, odnosno kamate.

"Nažalost, kod nas to tržište još ne postoji, jer ne postoji regulativa za to. Svako preduzeće imaće mogućnost da emisijom obveznica na tržištu kapitala prikupi dovoljno novca, između ostalog, i za nova ulaganja, postrojenja, možda proširivanja poslovanja u regionu. Izaći ćemo i sa izmenjenom regulativom tu, možda i država da kupi korporativne obveznice, dakle želimo da razvijemo tržište kapitala", rekao je ministar Mali.

POREZI: ODLOŽENO PLAĆANJE

Poslednja tačka mera, koje je ministar Mali doduše izgovorio prvu jer od nje sve polazi, odnosi se na poreze. To je nešto na šta se svi biznismeni u Srbiji žale, bilo da su mali ili veliki, i ističu kao prepreku broj 1 boljem poslovanju.

U ovom ekonomskom paketu vlada je spremila odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, uz kasniju otplatu na 34 rate (koje će početi da se plaćaju ne pre 1.1 2021.).

Tu je još i mera odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit preduzeća, takođe za sledeću godinu, kao i odlaganje plaćanja poreza na imovinu u periodu april-jun za pravna lica i preduzetnike.

Oni koji daju donacije, oslobođeni su plćanja PDV-a.

"Ovo je osnovno, jer tu će se osloboditi 1,3 milijarde dinara da preduzeća plaćaju neto plate radnicima", kaže Mali.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 46

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Bruce Wayne

E moj Sinisa, lazni doktore... Da imas malo obraza, kao sto nemas, dao bi ostavku.

Djape

Prema podacima iz zavoda za statistiku zaposlenih u srbiji iz godine 2019 je ukupno 2.200.000 i broj je u blagom porastu...kojom matematikom si ti na tri meseca izracunao 750 miliona za minimalac kad je duplo vise Sinisa???

Ana

Pojedinim privatnicima dinar ne bih dala, primorani smo da radimo s tim sto delatnost koju obavljamo nije preko potrebna, bez prevoza ko se kako snadje a radno vreme maltene do samog policijskog casa i sve to za 30000.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader