Šta za svet znači naftni dogovor OPEK+ koji podržava Amerika?

Usled izbijanja pandemije korona virusa, cene nafte su pale na najniži nivo u poslednjih 18 godina pitanje koje se sada nameće je šta taj dogovor znači za budućnost energetske industrije i da li će on dovesti do oporavka cena nafte.

Smanjenje obima proizvodnje za 9,7 miliona barela dnevno (b/d) za tzv. OPEK plus grupu će ostati na snazi u maju i junu, nakon čega će se sniziti na 7,7 miliona barela dnevno do kraja godine, a zatim na 5,8 miliona barela dnevno od januara 2021. do aprila 2022. godine. Za Saudijsku Arabiju i njene saveznice u Persijskom zalivu, koje su tokom prethodnih meseci pojačale proizvodnju nafte kao deo rata cena, rezovi će biti još veći. Usled toga, kako tvrde izvori bliski ovom kraljevstvu, smanjenje obima proizvodnje će za celu grupu OPEK plus dostići i 12,5 miliona barela dnevno.

Uz doprinos drugih proizvođača, kao što su SAD, Kanada i Brazil, ukupan iznos smanjenja mogao bi premašiti 15 miliona b/d. Tu nije reč o zvaničnim merama, kao delu dogovora, već o smanjenju proizvodnje koje je posledica niskih cena nafte. Ta brojka bi mogla biti još viša – blizu 20 miliona b/d, izjavili su delegati OPEK-a, ako se uključe kupovine nafte od strane država za potrebe pravljenja strateških zaliha.

Kako je globalna naftna diplomatija omogućila postizanje dogovora?

Dogovor o smanjenju proizvodnje nafte odnosi se na dvostruko veći obim proizvodnje od smanjenja koje je dogovoreno nakon globalne finansijske krize i stavlja tačku na cenovni rat između Saudijske Arabije, de facto lidera OPEK-a i najvećeg proizvođača nafte, i Rusije, države koja nije član ove organizacije i koja je prošlog meseca odbila da prihvati znatno skromnije rezove.

Osim što je ponovo spojio ruskog predsednika Vladmira Putina i saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana (Mohammed bin Salman), ovaj dogovor je dobio podršku i američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), kao i široku podršku zemalja članica G20 i Međunarodne energetske agencije (International Energy Agency), osnovane sedamdesetih godina da bi zapadne potrošače zaštitila od OPEK-a. To jasno govori ne samo o obimu krize, već i o diplomatskim naporima koji su bili potrebni da do ovog dogovora dođe.

Da li će to biti spas za tržište nafte?

Uprkos svom istorijskom obimu, dogovor neće moći da stavi tačku na daleko ozbiljniji pad globalne potražnje prouzrokovan pandemijom korona virusa, zbog koje je potrošnju smanjena za 30 odsto ukupne globalne proizvodnje, što odgovara obimu proizvodnje celog OPEK-a.

Ovaj ogromni udar na potrošnju će zasad dominirati tržištem. Da bi pronašli tržište za svoju naftu, proizvođači će morati da nastave da snižavaju cene svojih barela. Time će se dodatno otežati sva nastojanja da se cene oporave.

Smanjenje proizvodnje u okviru zemalja OPEK-a neće početi pre maja, a neke od količina nagomilanih prethodnih nedelja još traže put do tržišta. Najdublja faza smanjenja proizvodnje trajaće samo tokom maja i juna. Cisterne i naftovodi bi do tada već mogli biti puni, što neće ostaviti drugu mogućnost do da proizvodnja nafte u potpunosti stane.

Rodžer Diuan (Roger Diwan) iz kompanije "Aj-Ejč-Es markit" (IHS Markit) kaže da ovaj dogovor, iako otklanja opasnost od "agresivnog cenovnog rata", ipak "ne rešava problem sa kojim će se fizička tržišta verovatno suočiti u maju i junu”.

Takođe, trgovci će morati da odluče da li će verovati da će se proizvođači iz OPEK-a u potpunosti pridržavati dogovorenih rezova, posebno kako cene budu rasle. Rusija je pristala na smanjenje od 2 miliona barela dnevno, ali je u dogovorima postignutim u prethodnom periodu imala problema da ispoštuje rezove deset puta manje od ovog. Irak se takođe ne može pohvaliti striktnim poštovanjem dogovorenog. Bil Feren-Prajs (Bill Farren-Price) iz kompanije "Ar-es enerdži grup" (RS Energy Group) izrazio je uverenje da će u stvarnosti rezovi dostići najviše 6,8 miliona barela dnevno.

Dogovor bi mogao pasti u vodu ako cene budu skočile, priznaju delegati OPEK-a. Čim cene počnu da rastu, biće problem održati disciplinu, izjavio je jedan zvaničnik.

Zašto se Tramp zalagao za postizanje dogovora?

OPEK već dugo iritira američkog predsednika. Čak i pre nego što je stupio na dužnost, davao je izjave protiv naftnog kartela. Nakon što je ušao u Belu kuću, Tramp je u više navrata oštro kritikovao ovu grupaciju i zahtevao od nje da proizvodi više nafte kako bi cene benzina mogle da budu snižene. Pre par nedelja, krah cena je čak uporedio sa "velikim smanjenjem poreza".

Međutim, upravo je Tramp podstakao ovaj dogovor OPEK-a koji je usmeren ka podizanju cena nafte – zapanjujući potez jednog predsednika u godini u kojoj se održavaju izbori.

Ovaj potpuni zaokret predstavlja veliku pobedu američkih proizvođača nafte iz škriljaca, koji su snažno lobirali da predsednik interveniše u njihovu korist, znajući da je u opasnosti celo njihovo poslovanje – kao i, kako je Tramp napomenuo, na hiljade radnih mesta u američkim saveznim državama čija se privreda zasniva na proizvodnji nafte. Harold Ham (Harold Hamm), predsednikov prijatelj i direktor jedne od najvećih kompanija za proizvodnju nafte iz škriljaca u formaciji Baken, prethodnih nedelja je razgovarao sa Trampom i dva-tri puta nedeljno, apelujući na predsednika da bude nepopustljiv prema Rijadu i Moskvi. Tramp se s tim saglasio.

"Ovo će spasti na stotine hiljada radnih mesta u energetskom sektoru Sjedinjenih Američkih Država", napisao je predsednik u objavi na Tviteru u nedelju uveče, zahvalivši se Rusiji i Saudijskoj Arabiji na "velikom naftnom dogovoru".

Čak je i Američki naftni institut (American Petroleum Institute), najmoćnija lobistička grupa u Vašingtonu koja zastupa interese velikih naftnih kompanija, a prethodno se protivila bilo kakvim intervencijama na tržištu, pozdravila usvajanje dogovora u nedelju i pohvalila liderstvo predsednika Trampa.

Pored toga što je zabeležio pobedu time što je pomogao sklapanje ovog dogovora, Tramp će verovatno izbeći i bes potrošača."Niske cene benzina nisu od velikog značaja u vreme kada gotovo svi sede u svojim kućama i ne mogu nigde ni da voze", kaže Danijel Jergin (Daniel Yergin), direktor "Aj-Ejč-Es marketa".