Nemačka polako popušta mere restrikcije, ali se istovremeno se pojavljaju i nova žarišta epidemije. Pandemija "otkrila" Nemcima grozne uslove pod kojima rade i žive strani radnici i na "osetljivim" mestima – odakle im hrana stiže do trpeze.
Prema pisanju državnog "Dojče velea" jedna vest je u Nemačkoj odjeknula kao bomba - u velikoj klanici Vestflajš u Kosfeldu u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija registrovano je 73 zaposelnih zaraženih korona virusom.
U međuvremenu je taj broj narastao na 191 i sigurno će uskoro biti veći, jer se sada vrše masovna testiranja.
To je otkriveno samo dan nakon što su kancelarka Angela Merkel i predsednici vlada svih 16 saveznih država dogovorili popuštanje mera restrikcije i utvrdili kriterijume za eventualni povratak na stroge mere, protiv čega se ovih dana u Nemačkoj održavaju i nasilni protesti..
Tako je dogovoreno da maksimalan broj novozaraženih u roku od sedam dana ne sme preći 50 na 100.000 stanovnika, a čim se ta granica pređe, moraju se ponovo uvesti mere restrikcije.
I u jednoj drugoj velikoj klanici u Bad Bremštetu na severu Nemačke takođe je još u aprilu registrovan veliki broj zaraženih.
Zbog zabrinutosti građana institut Robert Koh je objavio da ne postoje nikakvi znakovi koji bi upućivali na to da se korona virus može prenositi putem namirnica - pa dakle ni mesom.
Mada su vodeći nemački političari dali jasne smernice, lokalni političari u pogođenim okruzima su u prvom trenutku pokušali da eskiviraju obavezu - ponovnog uvođenja restrikcija, pa je tako načelnik okruga Kosfeld pokušao to da argumentuje tvrdnjom da je zaraza samo u toj fabrici, pa ne treba ponovo zatvarati ceo okrug.
Ipak, vlada Severne Rajne-Vestfalije je ipak reagovala brzo - fabrika je zatvorena a popuštanje mera odloženo za nedelju dana - za sve stanovnike okruga.
Nemačke klanice i fabrike za preradu mesa se pokazuju kao rasadnici zaraze - ne zbog loše higijene u njima, već pre svega zbog uslova u kojima žive tamo zaposleni radnici.
U toj branši u Nemačkoj radi preko 100.000 ljudi - trećina ih dolazi iz istočne Evrope (najviše iz Rumunije) i oni žive i rade kao u najstereotipnijim "gastarbajterskim" filmovima - rade mnogo i naporno, na pokretnim trakama, plate su im za nemačke uslove niske, a smešteni su često u masovnim spavaonicama, bivšim kasarnama - i do 12 ljudi u jednoj sobi.
Mada je to protivzakonito, mnogi radnici tvrde da su im smene i po 12 sati dnevno, a njihova mesečna plata je oko 1.500 evra bruto, od toga se onda odbija porez i doprinosi, a od onoga što im ostane moraju naravno još da plate i smeštaj i hranu.
Držanje socijalne distance, kako se to zahteva u vreme epidemije - faktički je nemoguće u grupnom smeštaju, gde je dovoljna samo jedna inficirana osoba da se u nekom od tih smeštaja virus proširi velikom brzinom.
Ti ljudi naravno i izlaze iz svojih spavaonica, idu u kupovinu, šetaju se gradom.
Nakon ovog skandala probudili su se i političari, pa savezni ministar rada Hubertus Hajl sada traži da se hitno preispitaju uslovi u kojima rade ljudi u klanicama, kao i "uslovi u kojima rade i žive sezonski radnici".
On kaže da su ti uslovi "neodrživi", pre svega s obzirom na "zaštitu od infekcije".
