Ugostitelji i hotelijeri: "Dajte da ne plaćamo porez do kraja godine"

HORES je predlažio jedinicama lokalnih samouprava (JLS) da istraže sve mogućnosti i da donesu posebne mere, kako bi se prevazišli negativni efekti korone na poslovanje hotelsko-ugostiteljskih preduzeća.

Takođe, predlažu mogućnost privremenog ukidanja takse za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta, takse za produžetak radnog vremena (kada se produži rad restorana prilikom proslava).

Opšte mere, koje je donela Vlada Srbije za sva mikro, mala i srednja preduzeća, pomogle su ugostiteljskom sektoru da, u prvom naletu zdravestvene krize COVID-19, sačuvaju radna mesta, ocenjuje se u saopštenju.

Međutim, dodaju, sada je neophodno da se donesu i posebne sektorske mere za ugostiteljstvo i turizam, a kako bi ovaj sektor mogao da "preživi" ovu kalendarsku godinu, odnosno, kako su naveli, da se sačuvaju radna mesta u 380 hotela i nekoliko hiljada malih preduzetnika.

"Stotine kompanija, posebno mikro, mala i srednja preduzeća, bore se za opstanak, a druge se suočavaju sa nesolventnošću. Mnogi su radnici privremeno nezaposleni ili strahuju da uskoro izgube posao. Računi i fiksni troškovi zakupa pristižu, kao i rate kredita, a preduzeća praktično nemaju nikakav prihod", kaže se u saopštenju HORES-a.

Dodatno, zbog bezbednosti gostiju i zaposlenih, sektor ugostiteljstva i turizma opterećuju troškovi u vezi sa dezinfekcionim sredstvima i opremom koju ugostitelji moraju da kupe.

Procene ovog udruženja govore da će gubitak prometa u sektoru ugostiteljstva biti oko 80 odsto tokom drugog i trećeg kvartala ove godine.

Iz Horesa podsećaju na podatak da Srbija raspolaže sa oko 18.000 smeštajnih jedinica, u 380 hotela, a da je od tog broja 9.770 smeštajnih jedinica u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na dan 15. aprila, a za period od marta do juna ove godine, otkazano 1.300.000 noćenja gostiju samo u ovim gradovima. Ukupan broj otkazanih potvrđenih rezervacija za ovaj period je 2.132.000 u Srbiji, što predstavlja, prema računici ovog udruženja, neostvareni prihod od hotelskih gostiju od oko 230.000.000 evra.

Država je, u okviru antikriznog paketa, namenila veoma povoljne kredite za likvidnost preko Fonda za razvoj, subvencionisane kredite preko komercijalnih banaka, poreske odlakšice kao i tri meseca plaćenih minimalnih zarada za zaposlene u malim i srednjim preduzećima.

Obećana je i dodatnka sektorska pomoć, ali je to sad poz znakom pitanja zbog nemogućnosti novog rebalansa budžeta zbog izbora..

Uz to, u turističkom sektoru agencije za putovanja su dobile mogućnost da ne vraćaju klijentima pare koje su do 15. marta uplatili za letovanja na koja ipak neće ići, već da im daju zamenska putovanja (ili vrate novac u januaru 2022. godine). Takođe, spremljeno je 400.000 vaučera za putovanja po Srbiji, koji će biti podeljeni građanima.