DOZNAKE SE DRŽE: Pad novca od rođaka u martu samo 12%

Ovo umanjenje, koje je po svemu sudeći mnogo manje nego što je bilo očekivano s obzirom na to da se iz inostranstva vradio impozantan broj građana Srbije a da su u EU bila velika otpuštanja, posledica je pandemije korona virusa u svetu, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS).

"Imajući u vidu trenutna dešavanja u vezi sa pandemijom korona virusa i njen uticaj na svetska ekonomska kretanja realna očekivanja su da će prilivi po osnovu doznaka u 2020. na globalnom nivou biti niža. U martu 2020. godine, Srbija je po ovom osnovu zabeležila nešto niži priliv u odnosu na mart 2019. i to za 28 miliona evra, odnosno 11,5%", kažu za Narodnoj banci.

Tokom marta ove godine, prosečna vrednost po pojedinačnoj transakciji iznosila je oko 900 evra, dok je oko 90 odsto priliva po ovom osnovu izvršeno u evrima.

U periodu januar-mart ove godine priliv je bio 666 miliona evra, što je za 72 miliona evra (oko 10%) manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Najveći deo je uobičajeno došao iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.

Na listi 10 najznačajnijih zemalja odakle je u prva tri meseca ove godine došlo najviše novca u Srbiju su Nemačka sa 191 milion evra (oko 29%), Švajcarska 87 miliona € (13%), Austrija 48 i Francuska 47 miliona, a prati ih SAD sa 44 miliona.

Slede Hrvatska sa 36 miliona €, Italija sa 134 miliona, a zatim Ruska Federacija 13 i Švedska 11 miliona evra, dok je Slovenija na desetom mestu sa 13 miliona evra doznaka.

Iz drugih država sveta odakle stiže novac po ovom osnovu, došlo je ukupno 163 miliona evra što čini oko 25% ukupnih doznaka za prvo tromesečje ove godine.

Gastarbajteri od prošle godine, inače, više nisu "najveći investitori" u Srbiju. Tokom 2019. se u zemlju tim kanalom slilo nešto manje do 3 milijarde €, što je petnaestak odsto manje od rekordnih stranih investicija u toj godini.