Koliko će se loše vesti iz Nemačke odraziti na privredu u Srbiji

Ekonomska kretanja u januaru i februaru u Srbiji kao da su išla mimo sveta, koji je već počeo da oseća posledice zatvaranja Kine, kao svetske fabrike, zbog vrhunca epidemije covid-19 u toj zemlji. Privredni rast je nastavljao da gura odličnim tempom iz prošle godine, tako da će i prvi kvartal ove godine Srbija da završiti sa BDP-om u dobrom plusu, većem od 5 odsto.

U prvom tromesečju ove godine, zabeležen je pad BDP-a Nemačke od 2,2%, a nemačko Ministarstvo finansija upozorava da će podaci za drugo tromesečje biti još lošiji. Ovaj pad u prva tri meseca je drugi najveći još od ujedinjenja Nemačke 1990. godine. Najlošiji rezultat zabeležen je u prvom tromesečju 2009. godine, kada je pad bio 4,7%.

Za celu godinu se predviđa pad veći od 6%, i to u optimističkom scenariju da epidemija brzo završi i sve relativno brzo vrati "na staro".

A to u doboroj meri zavisi od automobilske industrije, koja je važna ne samo za privredu Nemačke već i svih zemalja koje prave delove "za Nemce". I Srbija sa svojim sve većim segmentom prateće autoindustrije, je jedna od njih. 

Nemačkoj se dogodio i pad zaposlenosti, prvi od 2013. godine. Oko tri miliona ljudi trenutno prima naknadu za skraćeno radno vreme, a očekuje se da će broj zaposlenih ove godine biti smanjen za 370.000 i da će se stopa nezaposlenosti povećati na 5,8%.

TEŽAK PAD EVROPE

Eurostat navodi u svojoj prvoj proceni da je Evrozona (zemlje koje koriste evro) tokom prvog tromesečja izgubila 3,8% BDP-a u odnosu na prethodno tromesečje, a cela Evropska unija 3,3%. Mnogo gore od Nemačke prošla je druga "lokomotiva Evrope" - Francuska (pad 5,8%), slede Španija (-5,2%) i Italija (-4,7%)...

Iako u Srbiji i dalje postoje nade da će se ova godina "izvući" sa malim padom BPD-a ili čak u plusu, kako je to pre nekoliko dana ponovila i premijerka Ana Brnabić, statistika za mart daje sve manje osnova za optimizam, a za april se očekuju još gore.

Brojke su neumoljive i iz poslednjeg izdanja MAT-a vidi se da je u martu praktično prekinut tekući rast proizvodnje prerađivačke industrije i ukupne industrijske proizvodnje.

Goli procenti mogu da zavaraju jer, na prvi pogled, kazuju da je prerađivačka industrija imala rast u martu od 2,7%. Ali, prošlog marta, u odnosu na koji se gleda, postrojenja Naftne industrije Srbije nisu radila a ovog marta su radila uobičajeno, tako da niska statistička baza dala veliki "rast" (u januaru i februaru rast je iz istog razloga bio 8%).

Kada se ovo isključi, ističu analitičari MAT-a (na primer, da je proizvodnja oblasti naftne industrije bila približno jednaka u ovogodišnjem i prošlogodišnjem martu), prerađivačka industrija zabeležila bi u martu međugodišnji pad za 6%.

U martu jedino nije pao desezonirani indeks proizvodnje energije, svi ostali su pali – od 8% u slučaju intermedijarnih proizvoda i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, do 20% u slučaju kapitalnih proizvoda i trajnih proizvoda za široku potrošnju.

Dobro su u martu radili, pored naftaša, samo još farmaceutska industrija (14,6%) i duvanska industrija .

Ovo što zabrinjava je da je pao izvoz – i međugodišnji (mart na mart) i tekući – kao i da je zaustavljen rast domaćeg prometa u trgovini na malo.

Ukupna vrednost razmene sa svetom u prva tri meseca 2020. godine bila je 10, milijarde €, što je 5,8% više nego u istom periodu 2019. U prva dva meseca međugodišnji porast izvoza iznosio 11,6%, a uvoza 10,4%, a onda je u martu došlo do preokreta – izvezeno je robe za samo 1,4 milijarde. To je manje od vrednosti izvoza u martu prošle godine za 10,8%. Sličan pad u jednom mesecu kod uvoza je zabeležen u novembru 2008, a kod izvoza nikad.

Ista slika je i kod prometa na malo. Vrednost ukupnog prometa u trgovini na malo u prva dva meseca 2020. godine međugodišnje je bila povećana za velikih 14,2%, (goriva za 16,2%, neprehrambeni proizvodi 16%, a hrana, pića i duvan za 11,9%). A onda dolazi mart – rast promet se spušta na 4,6% (promet goriva smanjen za 11,8%, neprehrambenih proizvoda za 0,8%, dok je pojačan je rast vrednosti prometa hrane, pića i duvana na 16,4%).

ŠTA NAS OČEKUJE

U "prolećnoj prognozi" za Nemačku, koju je dao krajem aprila dao ministar privrede Peter Altmajer, očekuje se da će najgore biti krajem juna. Tada bi ekonomska proizvodnja verovatno bila 89 procenata u odnosu na kraj 2019. godine, a da bi pad privredne proizvodnje na kraju godine zabeležio "samo" 6,3 odsto (nečuveno u istoriji Savezne Republike Nemačke).

U Srbiji vlasti očekuju da će pad biti minimalan, čak da ga neće ni biti nego da će BDP ostati u stanju rasta.

"Dosadašnje ekonomske mere države su dale dobre rezultate, pogotovo na tržištu rada, i zaposlenost je očuvana. Da li će biti pada ili će BDP biti u plusu, videćemo, ali treba imati u vidu da u već drugom tromesečju, a pogotovo u drugoj polovini godine, dolazimo na veću osnovicu iz 2019. godine prema kojoj merimo i da će teško biti ostvariti dobre brojke", kaže Ivan Nikolić.

Nikolić kaže da će sve zavisiti od tražnje, i to inostrane jer, ma kako dobro krenulo domaće građevinarstvo u infrastrukturi i stanogradnji, ta tražnja nije dovoljna da nadomesti onu iz Nemačke ili Italije.

"Stvari bi krajem leta mogle da počnu da se vraćaju u normalu ali sve, ponavljam, zavisi od kretanja zdravstvene situacije u Zapadnoj Evropi", kaže Nikolić.

Da je prognoza države, i to ona pesimističnija, o padu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji biti jedan do dva odsto, zapravo suviše optimistična smatra i Nebojša Atanacković, vlasnik autokuće Boban i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

"U situaciji kad zapadnoevropske zemlje prognoziraju pad od 8% ili 9%, ne verujem da u Srbiji pad BDP neće biti veći od dva odsto", rekao je Atanacković za Betu.

Atanacković je ocenio i da je od 15. marta mnogo više radnika ostalo bez posla od njih 2.000 koliko pokazuje zvanična statistika jer kao otpušteni nisu evidentirani radnici koji su ostali bez posla a radili su preko agencija i na ugovore o povremenim i privremenim poslovima.

On je rekao da će se realno stanje videti početkom juna kada bude pri kraju državna dotacija od po tri minimalne zarade za radnike malih i srednjih preduzeća i kada se vidi da li će se vratiti tražnja robe.

"Ne verujem da će nemačka automobilska industrija početi odmah da radi punom parom od čega zavisi i rad domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom delova za tu industriju", rekao je Atanacković.

Dodao je da ni nabavka repromaterijala za domaću industriju neće teći naredinh meseci u punom kapacitetu i da će posebno biti otežana iz Italije.

"KAO NOVI" ZA ŠEST MESECI?

A problema u tekućem poslovanja u Srbiji ima 60 odsto kompanija, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) o uticaju pandemije korona virusa na poslovanje, inače drugo po redu.

Kompanije članice AmCham-a, koje su uglavnom srednje i velike firme, očekuju pad profitabilnosti za 25 odsto, investicija za 30 odsto, ali većina (63%) ne očekuje probleme sa likvidnošću.

Najveći uzrok pada poslovne aktivnosti, 68 odsto ispitanika nalazi u smanjivanju tražnje za proizvodima i uslugama, što je posebno vidljivo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i nekretnina.

Pored većine kompanija, koje nameravaju da ostanu na istom broju zaposlenih do kraja godine (71%), relativno je sličan broj onih koji planiraju novo zapošljavanje (14 odsto) i onih koji očekuju otpuštanje (15%).

Većina poslovnih ljudi (55%) očekuje da će oporavak ekonomije biti postepen i imati oblik slova "U" (brz pad i relativno brz oporavka), dok zbog očekivanja drugog talasa zdravstvene krize, 22 odsto ispitanika prognozira oporavak u obliku slova "W" (sa ponavljanjem pada).

Ipak, ukoliko se pandemija korona virusa zaustavi odmah, 67% procenjuje da je potrebno najviše šest meseci za povratak na uobičajen nivo poslovanja.