Ekonomska kretanja u januaru i februaru u Srbiji kao da su išla mimo sveta, koji je već počeo da oseća posledice zatvaranja Kine, kao svetske fabrike, zbog vrhunca epidemije covid-19 u toj zemlji. Privredni rast je nastavljao da gura odličnim tempom iz prošle godine, tako da će i prvi kvartal ove godine Srbija da završiti sa BDP-om u dobrom plusu, većem od 5 odsto.

"Međutim, već mart nam pokazuje da Srbija ipak nije mimo sveta i da i njena ekonomija zavisi od svetskih trendova. Pre svega od toga šta se događa u Nemačkoj i Italiji, kao glavnim trgovinskim partnerima u koje ide četvrtina našeg ukupnog izvoza. Njihova tražnju za našim proizvodima, a nje sada ima vrlo malo ili je čak nema u nekim oblastima, je jednostavno nezamenjiva. Svi veliki inostrani investitori ovde došli su da proizvode za izvoz.Domaća tražnja, ma kolko je država dobro stimulisala, to ne može da pokrije", kaže za MONDO ekonomski analitičar Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.

Zbog ekonomske krize izazvane kako samom pandemijom korona virusa, tako i sanitarnim merama zatvaranja fabrika i uslužnih delatnosti a prebacivanjem ostalih na "rad od kuće", snažno je pogodilo i najjaču evropsku privredu. Iako se sama Nemačka dobro drži u borbi sa virusom, privreda trpi.

U prvom tromesečju ove godine, zabeležen je pad BDP-a Nemačke od 2,2%, a nemačko Ministarstvo finansija upozorava da će podaci za drugo tromesečje biti još lošiji. Ovaj pad u prva tri meseca je drugi najveći još od ujedinjenja Nemačke 1990. godine. Najlošiji rezultat zabeležen je u prvom tromesečju 2009. godine, kada je pad bio 4,7%.

Za celu godinu se predviđa pad veći od 6%, i to u optimističkom scenariju da epidemija brzo završi i sve relativno brzo vrati "na staro".

A to u doboroj meri zavisi od automobilske industrije, koja je važna ne samo za privredu Nemačke već i svih zemalja koje prave delove "za Nemce". I Srbija sa svojim sve većim segmentom prateće autoindustrije, je jedna od njih. 

Nemačkoj se dogodio i pad zaposlenosti, prvi od 2013. godine. Oko tri miliona ljudi trenutno prima naknadu za skraćeno radno vreme, a očekuje se da će broj zaposlenih ove godine biti smanjen za 370.000 i da će se stopa nezaposlenosti povećati na 5,8%.

TEŽAK PAD EVROPE

Eurostat navodi u svojoj prvoj proceni da je Evrozona (zemlje koje koriste evro) tokom prvog tromesečja izgubila 3,8% BDP-a u odnosu na prethodno tromesečje, a cela Evropska unija 3,3%. Mnogo gore od Nemačke prošla je druga "lokomotiva Evrope" - Francuska (pad 5,8%), slede Španija (-5,2%) i Italija (-4,7%)...

Iako u Srbiji i dalje postoje nade da će se ova godina "izvući" sa malim padom BPD-a ili čak u plusu, kako je to pre nekoliko dana ponovila i premijerka Ana Brnabić, statistika za mart daje sve manje osnova za optimizam, a za april se očekuju još gore.

Brojke su neumoljive i iz poslednjeg izdanja MAT-a vidi se da je u martu praktično prekinut tekući rast proizvodnje prerađivačke industrije i ukupne industrijske proizvodnje.

Goli procenti mogu da zavaraju jer, na prvi pogled, kazuju da je prerađivačka industrija imala rast u martu od 2,7%. Ali, prošlog marta, u odnosu na koji se gleda, postrojenja Naftne industrije Srbije nisu radila a ovog marta su radila uobičajeno, tako da niska statistička baza dala veliki "rast" (u januaru i februaru rast je iz istog razloga bio 8%).

Kada se ovo isključi, ističu analitičari MAT-a (na primer, da je proizvodnja oblasti naftne industrije bila približno jednaka u ovogodišnjem i prošlogodišnjem martu), prerađivačka industrija zabeležila bi u martu međugodišnji pad za 6%.

U martu jedino nije pao desezonirani indeks proizvodnje energije, svi ostali su pali – od 8% u slučaju intermedijarnih proizvoda i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, do 20% u slučaju kapitalnih proizvoda i trajnih proizvoda za široku potrošnju.

Dobro su u martu radili, pored naftaša, samo još farmaceutska industrija (14,6%) i duvanska industrija .

Ovo što zabrinjava je da je pao izvoz – i međugodišnji (mart na mart) i tekući – kao i da je zaustavljen rast domaćeg prometa u trgovini na malo.

Ukupna vrednost razmene sa svetom u prva tri meseca 2020. godine bila je 10, milijarde €, što je 5,8% više nego u istom periodu 2019. U prva dva meseca međugodišnji porast izvoza iznosio 11,6%, a uvoza 10,4%, a onda je u martu došlo do preokreta – izvezeno je robe za samo 1,4 milijarde. To je manje od vrednosti izvoza u martu prošle godine za 10,8%. Sličan pad u jednom mesecu kod uvoza je zabeležen u novembru 2008, a kod izvoza nikad.

Ista slika je i kod prometa na malo. Vrednost ukupnog prometa u trgovini na malo u prva dva meseca 2020. godine međugodišnje je bila povećana za velikih 14,2%, (goriva za 16,2%, neprehrambeni proizvodi 16%, a hrana, pića i duvan za 11,9%). A onda dolazi mart – rast promet se spušta na 4,6% (promet goriva smanjen za 11,8%, neprehrambenih proizvoda za 0,8%, dok je pojačan je rast vrednosti prometa hrane, pića i duvana na 16,4%).

ŠTA NAS OČEKUJE

U "prolećnoj prognozi" za Nemačku, koju je dao krajem aprila dao ministar privrede Peter Altmajer, očekuje se da će najgore biti krajem juna. Tada bi ekonomska proizvodnja verovatno bila 89 procenata u odnosu na kraj 2019. godine, a da bi pad privredne proizvodnje na kraju godine zabeležio "samo" 6,3 odsto (nečuveno u istoriji Savezne Republike Nemačke).

DRŽAVA DA POMOGNE - UPROŠĆAVANJEM

Predsednik Američke privredne komore Zoran Petrović ističe da u narednom periodu snažan fokus mora da ostane na smanjivanju svih, pogotovo administrativnih troškova poslovanja, kao i na povećanju stepena digitalizacije svih servisa i procesa države. Polovina AmCham članica ne koristi i ne planira da koristi mere državne pomoći, od kojih kao najznačajnijom smatraju: odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade (41%), direktnu pomoć za mala i srednja preduzeća (40%) ili odlaganje plaćanja poreza na dobit pravnih lica (23%), a naglašavaju neophodnost drugog paketa mera za posebno pogođene sektore – ugostiteljstvo, saobraćaj i nekretnine.

U Srbiji vlasti očekuju da će pad biti minimalan, čak da ga neće ni biti nego da će BDP ostati u stanju rasta.

"Dosadašnje ekonomske mere države su dale dobre rezultate, pogotovo na tržištu rada, i zaposlenost je očuvana. Da li će biti pada ili će BDP biti u plusu, videćemo, ali treba imati u vidu da u već drugom tromesečju, a pogotovo u drugoj polovini godine, dolazimo na veću osnovicu iz 2019. godine prema kojoj merimo i da će teško biti ostvariti dobre brojke", kaže Ivan Nikolić.

Nikolić kaže da će sve zavisiti od tražnje, i to inostrane jer, ma kako dobro krenulo domaće građevinarstvo u infrastrukturi i stanogradnji, ta tražnja nije dovoljna da nadomesti onu iz Nemačke ili Italije.

"Stvari bi krajem leta mogle da počnu da se vraćaju u normalu ali sve, ponavljam, zavisi od kretanja zdravstvene situacije u Zapadnoj Evropi", kaže Nikolić.

Da je prognoza države, i to ona pesimističnija, o padu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji biti jedan do dva odsto, zapravo suviše optimistična smatra i Nebojša Atanacković, vlasnik autokuće Boban i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

"U situaciji kad zapadnoevropske zemlje prognoziraju pad od 8% ili 9%, ne verujem da u Srbiji pad BDP neće biti veći od dva odsto", rekao je Atanacković za Betu.

Atanacković je ocenio i da je od 15. marta mnogo više radnika ostalo bez posla od njih 2.000 koliko pokazuje zvanična statistika jer kao otpušteni nisu evidentirani radnici koji su ostali bez posla a radili su preko agencija i na ugovore o povremenim i privremenim poslovima.

On je rekao da će se realno stanje videti početkom juna kada bude pri kraju državna dotacija od po tri minimalne zarade za radnike malih i srednjih preduzeća i kada se vidi da li će se vratiti tražnja robe.

"Ne verujem da će nemačka automobilska industrija početi odmah da radi punom parom od čega zavisi i rad domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom delova za tu industriju", rekao je Atanacković.

Dodao je da ni nabavka repromaterijala za domaću industriju neće teći naredinh meseci u punom kapacitetu i da će posebno biti otežana iz Italije.

"KAO NOVI" ZA ŠEST MESECI?

A problema u tekućem poslovanja u Srbiji ima 60 odsto kompanija, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) o uticaju pandemije korona virusa na poslovanje, inače drugo po redu.

Kompanije članice AmCham-a, koje su uglavnom srednje i velike firme, očekuju pad profitabilnosti za 25 odsto, investicija za 30 odsto, ali većina (63%) ne očekuje probleme sa likvidnošću.

Najveći uzrok pada poslovne aktivnosti, 68 odsto ispitanika nalazi u smanjivanju tražnje za proizvodima i uslugama, što je posebno vidljivo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i nekretnina.

Pored većine kompanija, koje nameravaju da ostanu na istom broju zaposlenih do kraja godine (71%), relativno je sličan broj onih koji planiraju novo zapošljavanje (14 odsto) i onih koji očekuju otpuštanje (15%).

Većina poslovnih ljudi (55%) očekuje da će oporavak ekonomije biti postepen i imati oblik slova "U" (brz pad i relativno brz oporavka), dok zbog očekivanja drugog talasa zdravstvene krize, 22 odsto ispitanika prognozira oporavak u obliku slova "W" (sa ponavljanjem pada).

Ipak, ukoliko se pandemija korona virusa zaustavi odmah, 67% procenjuje da je potrebno najviše šest meseci za povratak na uobičajen nivo poslovanja.