Dve velike firme u dve velike države EU različito se donose prema državnoj pomoći. Dok je italijanski Fijat-Krajsler grčevito insistirao na finansijskoj injekciji, u nemačkoj Lufhanzi su se neki predomislili.
Vlada u Rimu je donela uredbu kojom se tamošnjoj jedinici italijanskoi-američkog Fijat – Krajsler Automobila (FCA) odobravaju državne garancije za kredit u iznosu od 6,3 milijarde evra, javlja Rojters pozivajući se na neimenovani izvor.
Italijanski Revizorski sud je, prema rečima tog izvora, doneo takvu odluku na kraju dugotrajnog postupka u kojem je osporavano odobravanje kreditnih garancija.
Odobrenje suda usledilo je nakon prethodne saglasnosti Ministarstva ekonomije.
Kredit će italijanskoj diviziji FCA odobriti banka Inteza Sanpaolo, koja je prihvatila državne garancije pri čemu će se 80 odsto iznosa kredita obezbediti preko izvozno-kreditne agencije SACE.
Zahtev Fijata za dobijanje državne podrške izazvao je kontroverze, jer FCA radi na spajanju sa francuskim rivalom Pežo – Sitroenom, a pri tome je holding italijansko-američkog proizvođača automobila registrovan u Holandiji, gde i plaća porez.
Za sada nije poznato koje je uslove, ako ih ima, Italija postavila za davanje garancija i da li će to pogoditi planiranu vanrednu dividendu FCA od 5,5 milijardi evra, koja je ključni element u spajanju sa Pežo - Sitroenom, navodi Rojters.
U LUFTHANZI JOŠ NE MOGU DA ODAHNU
Za razliku od Italijana, koji sad mogu da odahnu, u nemačkom avioprevozniku Lufthanzije i dalje napeto. Uprava je sačinila rezervni plan kako bi izbegla nesolventnost ukoliko akcionari na sutrašnjoj skupštini ne prihvate već dogovoreni paket državne pomoći od 10 milijardi dolara, rekli su izvori u nemačkoj avio-kompaniji agenciji Rojters.
Prema "Planu B", nemačka vlada bi i dalje mogla da stekne spornih 20 odsto udela, kao što je prvobitno bilo predviđeno, ali bi se to dogodilo kroz dve faze, bez potrebe za dobijanjem saglasnosti akcionara, naveli su izvori britanske agencije.
Vodeći evropski avioprevoznik, snažno pogođen pandemijom covid-19 i padom putovanja koji će, kako se čini, biti dugotrajan, zatražio je pomoć države kako bi izbegao insolventnost.
Međutim, najveći pojedinačni akcionar milijarder Hajnc Herman Tile, usprotivio se uslovima iz spasilačkog paketa, i predlaže da država indirektno poseduje udeo u kompaniji preko nemačke razvojne banke KfV umesto direktnog udela i zastupljenosti u nadzornom odboru.
Očekuje se da će Tile, koji je nedavno povećao svoj udeo u Lufthanzi na 15,5 posto, staviti veto na prihvatanje državnog paketa na virtuelnoj generalnoj skupštini akcionara u četvrtak, koja se održava na daljinu zbog pandemije.
Lufthanza predviđa da će akcionari koji drže manje od 50 odsto akcija glasati za paket, a u tom slučaju bi za usvajanje predloga bila potrebna dvotrećinska većina.
Generalni direktor Lufthanze Karsten Špor rekao je u nedelju da su se za vanrednu generalnu skupštinu registrovali akcionari koji poseduju samo 38 posto akcija.
Prema "planu B", Nemačka bi mogla u prvoj fazi da dobije oko 10 odsto udela u Lufthansi iz emisije akcija na koju ostali akcionari ne bi imali pravo upisa, po ceni od 2,56 evra po akciji, rekao je Rojtersu jedan od izvora.
Država bi preostali udeo mogla da stekne u okviru standardnog postupka dokapitalizacije u kojem bi mogli da učestvuju svi akcionari Lufthanze, dodao je izvor upoznat sa planovima, napominjući da rezervni plan nije odobrila Vlada.
