Evropska komisija je izbalina novu, još crnju, prognozu stanja privrede Evrozone u kojoj stoji da će BDP te grupe zemalja Evrozone pasti 8,7% ove godine. To je desetak odsto više nego što se mislilo početkom maja.
Evrozona će pasti 2020. godine i zatim se oporaviti 2021, kada se predviđa manji rast nego što se mislilo nedavno - od 6,1%, objavila je danas Evropska komisija, u prognozi koja je pesimističnija nego u prethodnom izveštaju početkom maja.
"Ekonomski uticaj izolacije je teži nego što smo predvideli na početku. I dalje se krećemo kroz nemirne vode i suočeni smo sa brojnim rizicima, uključujući novim velikim talasom infekcija covid-19", rekao je potpredsednik Evropske komisije, Valdis Dombrovskis, u saopštenju.
Početkom maja Evropska komisija je prognozirala pad BDP-a od 7,7% 2020. i zatim oporavak i rast od 7,4% 2021. godine u zemljama Evrozone.
"Ova predviđanja pokazuju razorne ekonomske posledice ove pandemije", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.
Tri zemlje, Italija, Španija i Francuska posebno su pogođene ovom recesijom sa očekivanikm padom BDP-a od preko 10% 2020. godine.
Tako se očekuje da će italijanski BDP pasti 11,2% (da bi porastao 6,1% 2021), španski 10,9% (7,1%), dok bi u Francuskoj BDP mogao pasti 10,6% ove godine (porasti 7,6% 2021.)
Nemačka je među zemljama kao što su Luksemburg, Malta i Finska, za koje se očekuje da će bolje ograničiti ekonomski pad, i za Berlin se ove godine očekuje smanjenje BDP-a od 6,3% i oporavak od 5,3% 2021. godine.
"U drugom tromesečju 2020. ekonomska proizvodnja se, kako se očekuje znatno više smanjila nego u prvom tromesečju. Ipak prvi podaci iz maja i juna nagoveštavaju da je možda najgore prošlo. Oporavak bi trebalo da ojača tokom drugog polugođa, iako je on nepotpun i nejednak među državama članicama", navela je Evropska komisija.
Brisel je istovremeno naglasio da su "rizici" za rast i dalje "izuzetno visoki" ukazujući da je u velikoj meri nepoznato koliko će pandemija trajati i koliki će joj biti obim kao i koje restriktivne mere će se pokazati potrebnim u budućnosti. Komisija za sadau svojim prognozama polazi od principa da neće biti drugog talasa infekcija.
Drugi rizici, ocenjeni kao "znatni" takođe opterećuju tržište rada, solventnost firmi i stabilnost finansijskih tržišta, što će sve uticati na privredni rast.
Sa druge strane brzo nalaženje vakcine protiv korona virusa i postizanje sporazuma zemalja članica EU o planu podsticaja privrede koji je predložila Evropska komisija bi pozitivno uticale na privredni rast, navodi se u saopštenju.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
