Ekonomista Savić: Para nema, poslodavci ne mogu da ucenjuju državu | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Ekonomista Savić: Para nema, poslodavci ne mogu da ucenjuju državu

Autor Georgi Mitev Šantek
Autor Georgi Mitev Šantek

Država ne treba dodatno da pomaže ni najugroženiji deo privrede novim paketom pomoći da bi ublažila posledice pandemije virusa COVID-19. Neozbiljno je da se zaduži preko 60% BDP-a, kaže prof. Ljubodrag Savić.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Nema smisla uzeti novac od jednih, da bi se dao drugima. Država bi za novu pomoć privatnom sektoru morala dodatno da se zaduži, pa bi učešće javnog duga vrlo brzo prešlo 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to je ozbiljno zaduženje", rekao je Savić za Betu.

Takav dug, kako je rekao, za epilog može imati ponovno urušavanje javnih finansija, za čije ozdravljenje su u periodu 2014-2018. godine najveći teret podneli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru.

Možda će vas zanimati

"Srbija ne spada u red bogatih zemalja kao što je, na primer Nemačka, već se može i mora upoređivati sa zemljama iz neposrednog okruženja, a dala je pomoć privredi mogo veću nego te države", rekao je Savić.

Privreda ni do sada, kako je rekao, nije iskoristila mogućnost da uzme povoljne kredite koje je obezbedila država, dajući garanciju od 480 miliona evra.

NAJGLASNIJI IZ SIVE ZONE

Profesor Savić je rekao da su najglasniji u zahtevu za pomoć oni koji rade u "sivoj" zoni privrede i uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose radnicima, ne retko kasne sa platama, koje najčešće nisu veće od minimalne zarade.

"Od dve milijarde evra za koliko je obezbeđena garancija države privreda je uzela ili aplicirala za kredite u iznosu od jedne milijarde evra, što je ozbiljan signal da i vlasnici preduzeća procenjuju da slamanje epidemije neće biti brzo i da će oporavak biznisa potrajati možda više godina, zbog čega oni neće moći uredno da servisiraju svoje dugove", rekao je Savić.

To, kako je ocenio, potvrđuje i nedavno publikovan podatak da je proizvodnja u nekim firmama koje rade komponente za automobilsku industriju u aprilu bila niža za 80 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

"Stanje u srpskoj privredi nije dobro. Njena konsolidacija u dobroj meri zavisi od oporavka naših najvećih spoljno-trgovinskih partnera Nemačke i Italije, kao i stranih investitora, među kojima su najbrojniji iz Nemačke, a prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, (MMF) o oporavku tih zemalja u narednoj godini su veoma, veoma loše", rekao je Savić.

Vlast u Srbiji je, kako je kazao, nerealno optimistična, kada računa sa padom BDP-a od oko jedan odsto.

SUBVENCIJE STRANCIMA MNOGO MANJE

Odgovarajući na pitanje kako je država godinama obezbeđivala novac za subvencije, uglavnom stranim investitorima za otvaranje fabrika i novih radnih mesta, Savić je rekao da to nisu veliki iznosi u odnosu na razne vrste pomoći koje država daje privredi. "Država je u periodu od 2014. do 2017. godine na razne vrste dotacija (garancije, subvencije, pomoći…) privredi i građanima davala u proseku godišnje oko 800 miliona evra, odnosno 2,4 milijarde evra za te tri godine", rekao je Savić.

Za subvencije stranim investitorima za plate zaposlenih radnika od 2006. godine do 2016. godine, kako je rekao, prema raspoloživim podacima dato je nešto više od pola milijarde evra, što znači oko 50 miliona u proseku godišnje, a tome treba dodati i sredstva za uređenje zemljišta, izgradnju infrastrukture, kao i učešće u investiciji.

"Ta pomoć, iako nije prevelika, bode oči, a ne vide se druge mnogo veće dotacije", rekao je Savić.

NE PODLEĆI UCENAMA POSLODAVACA

Procenio je da se početkom oktobra, kada ističe obaveza firmi koje su uzele državnu pomoć da zadržr zatečeni broj zaposlenih na početku pandemije, uz dozovljeno otpuštanje do deset odsto, mogu očekivati masovnija otpuštanja, pre svega zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i putem agencija.

"Država ne treba da se obazire mnogo na pojačani 'pritisak' i ucene poslodavaca, da će ukoliko ne dobiju pomoć, masovno otpustiti zaposlene", rekao je Savić.

Dodao je da će "neki od njih to uraditi čak i ako dobiju sredstva, jer nema te pomoći države koja može održati preduzeće u životu, ukoliko ono nema 'zdrav' biznis".

Poslodavci se, prema njegovim rečima, neće ustezati i od smanjivanja plata, produženja radnog vremena, zakašnjenja u isplati zarada i drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 4

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

dalabu

"najveći teret podneli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru..!" E moj prof.-ekonomista,penzioneri da,ali da izjavis zaposleni u javnom sektoru? U javnom sektoru je najveci broj "dzabalebarosa"....po svim parametrima...ne treba biti prof. pa to zakljuciti...ako nam ovako prof.razmislja nije ni cudo za politicare... Kod nas "politicar" nikad u zivotu nije radio,nista...nula.....oni i ne znaju o ekonomiji,znaju samo da "muljaju,zaposle preko veze itd...." Osnovno pravilo "normalne ekonomije" (kako to lepo zvuci) je da "pravila igre" vaze za sve,zna to profesor...ali.... :)

Марко

@dalabu По његовој логици, боље да пропаднем, и уместо да наставим да плаћам држави 600€ кад прође криза ја и моји запослени треба одмах на биро да одемо и тражимо материјално што је отп. 600€ месечно. Који стручњак 😂😂😂

Miško

nije problem, nemoj da uvodite policijski čas, pa nećemo ni tražiti ništa. Kako da radimo, ako ga uvedete.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU