Građani i privreda uputili su preko jedinstvenog Kontakt centra inspekcija 3.355 predstavki i žalbi tokom mesec i po dana vanrednog stanja, objavljeno je u biltenu NALED-a. Na šta smo se najviše žalili.
Kontakt centar radi tri meseca a ukupan broj predstavki građana i privrede je 4.422, a od toga 34 odsto predmeta bilo je iz nadležnosti Tržišne inspekcije.
Pa, na šta se građani najviše žale? Najviše nas, izgleda, boli ono što doživljavamo kao "nepravedno" podizanje cena i to je bila najčešća žalba građana tokom prvog talasa pandemije. Naravno, u većini slučajeva grđani su bili u krivu, jer su bili loše informisani o tome koje cene se ne smeju menjati u vreme vanrednog stanja.
Pored podizanja cena, najčešće žalili i na odbijene reklamacije, ali i na crnu i sivu ekonomiju - neregistrovane maloprodajne radnje ili neizdavanje fiskalnih računa.
"Iako su inspektori brzo postupali po prijavama, verujem da bi radili još efikasnije, kad bi se mlade generacije zainteresovale i više birale ovaj poziv, čime bi se popravila starosna struktura zaposlenih u inspekcijama koja sada u proseku iznosi 57 godina", izjavila je direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan (EIB) Žužana Hargitaj.
EIB podržava reformu inspekcijskih službi u Srbiji a Hargitai smatra da bi inspektore u radu trebalo motivisati tako što bi im se omogućilo da redovno napreduju, kao i da kvalitetan kadar bude adekvatno nagrađen.
Prema podacima za 2019. i 2020. godinu građani su se Tržišnoj inspekciji najviše obraćali zbog nezakonitog podizanja cena u trgovinskim radnjama (61 procenata), po 27 odsto prijava bilo je za sektor uslužnih delatnosti i zbog neprihvatanja reklamacija.
A značajan broj prijava bio je i zbog neregistrovanih radnji i neizdavanja računa, navodi NALED.
Od prijava koje je nadležna inspekcija podnela sudu, izrečeno je 536 kazni, četiri prijave su odbijene, jedna presuda bila je oslobađajuća a jedan postupak je obustavljen.
Najčešće izricane presude su, iako zvuči pomalo nadrealno da se zabranjuje nešto što je samo po sebi nezakonito, odnosile su se na "zabranu obavljanja delatnosti za neregistrovane radnje", privremeno oduzimanje robe i otklanjanje nedostataka po Zakonu o turizmu.
Tržišna inspekcija u poslednjih godinu i po dana na teren je izlazila u proseku 65 puta dnevno i obavila 36.000 nadzora i to sa tek 350 inspektora, a najviše zbog sumnji u nezakonito podizanje cena.
"Građani ovu inspekciju vide kao najzaslužniju za suzbijanje sive ekonomije, više i od predsednika države i Vlade, što potvrđuje 18 procenata ispitanika u NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji", navodi se u Biltenu te organizacije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
