minimalac mere drzavan pomoc subvenicje komora amcham

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ZAHTEVI IZ PRIVREDE

CRNI SEPTEMBAR: Država isplaćuje minimalac a iz privrede traće HITNE TARGETIRANE MERE

Autor Georgi Mitev Šantek
Autor Georgi Mitev Šantek

Država će danas isplatiti 60 odsto "minimalca" za više od 235.000 preduzetnika, malih i srednjih firmi sa ukupno 1.016.535 zaposlenih. Iz privrede poručuju da je stanje sada stabilno ali i zahtevaju nove, precizno određene, mere.

Izvor: Mondo/Georgi Mitev Šantek

Država će danas isplatiti 60 odsto "minimalca" minimalne zarade, odnosno oko 18.000 dinara po zaposlenom, za 235.372 privredna subjekta u kojima radi 1.016.535 zaposlenih, a za tu svrhu iz budžeta biće opredeljeno 18,4 milijardi dinara.

Reč je o novom paketu vrednom 66 milijardi dinara koji se nadovezuje na prethodni od 5,1 milijardu evra, što mimo ostalih mera, čini skor od 5,8 milijardi evra izdvajanja iz budžeta.

Možda će vas zanimati

Jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera Vlade je ta što je drugi paket usmeren i na privredne subjekte koji su osnovani nakon 15. marta (a najkasnije do 20. jula ove godine).

Prema podacima Agencije za privredne registre, takvih firmi ima ukupno 13.550. Novac će novoosnovanim firmama na račune leći u septembru, i to u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom.

Druga uplata za sve ostale privredne subjekte, koji su već koristili pomoć, sledi u septembru, a za jedan mesec biće odloženi porezi i doprinosi na zarade.

CRNI OBLAK U SEPTEMBRU

Obzirom na to da pandemija, nije ni srpska ni italijanska, nego svetska, a da je globalno tržište u zastoju, Irenu Brajović iz Konfinindustrije Srbija brine "crni... ili sivi oblak - septembar mesec", pa veruje da bi se deo novca iz evropskog fonda za oporavak, koji je namenjen privredi EU, mogao preliti i na Srbiju jer su ipak, sve ekonomije sveta povezane.

Svi koji su dobili minimalnu zaradu u julu, neće morati da se prijavljuju za novi paket podrške, već će biti prijavljeni automatski.

I dok u firmama čekaju subvenciju za plate, iz tri privredne komore u kojima su okupljeni predstavnici 500, mahom inostranih, firmi, uputili su i nove zahteve Vladi.

Vodeći ljudi Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), Francusko-srpske privredne komore (CCFS) i predstavništva konfederacije italijanske industrije - Konfindustrija Srbija, ocenjuju da se poslovanje u Srbiji stabilizovalo ali da su hitno potrebne nove "targetirane" mere, obzirom na neizvesnost poslovanja koju donosi zima i stanje privreda u Evropskoj uniji.

Oni kažu da je nezahvalno prognozirati kako će izgledati kraj ove godine ili naredna, već da treba što pre digitalizovati poslovanje, podstaći izvoz proizvoda malih i srednjih preduzeća, ukinuti ili smanjiti brojne lokalne i državne takse...

"Nakon što je država izašla sa širokim paketom ekonomskih mera, koje u AmCham-u ocenjuju kao pravovremene i dobre, sada je pomoć privredi potrebno precizno usmeriti u pojedine manje "niše" kroz precizne mere, kaže potpredsednica Američke privredne komore", Amalija Pavić.

Važno je smanjiti administrativna opterećenja i preći na elektronsko poslovanje i u državnoj i u privrednoj administraciji, i raditi na proporcionalnoj naplati komunalnih taksi, poručuju iz ove Komore koja broji više od 200 američkih, međunarodnih i lokalnih kompanija koje zapošljavaju preko 95.000 građana Srbije.

Pavić smatra da su velike mere pomoći istrošene i da je sada vreme da se analizira tačno po oblastima, kome i na koji način, se još može pomoći.

Procene članica ove komore s početka epidemije su da će imati pad prihoda u proseku 25 posto, a postoje firme koje ne očekuju pad prometa uopšte, poput konsultantskih kuća i firmi iz IT sektora.

Hoteli u gradovima, s druge strane, trpe ogromnu štetu a predviđaju da će pad njihovog prometa biti samo ove godine 85 posto.

"Međutim, hotelijeri smatraju da bi ta cifra mogla da bude i veća jer kraj godine ne znači i kraj pandemije", dodaje Pavić.

Članice ovog udruženja, njih 71 odsto, planira da zadrži isti broj zaposlenih s početka godine, međutim, svega 14 posto planira novo zapošljavanje do kraja 2020. iako je u svojim planovima za ovu godinu prvobitno 61 odsto njih želelo da zaposli nove radnike.

Nakon inicijalnog šoka u kome su se našla sva preduzeća u zemlji u martu, pet meseci kasnije, prave se bilansi stanja.

"Nada je bila da će se već od septembra krenuti sa normalnom proizvodnjom ali to se ispostavilo kao nemoguće", kaže direktorka Francusko-srpske privredne komore Sanja Ivanić.

U Srbiji, kao i pre početka epidemije, posluje oko 120 francuskih preduzeća koja zapošljavaju preko 11.000 ljudi.

"Danas naša preduzeća još uvek relativno dobro stoje, u smislu da nije bilo masovnih otpuštanja radnika. Velika preduzeća imaju kapacitete da amortizuju šok i kod njih nismo primetili velike poteškoće, međutim, preduzeća koja su najugroženija su mala i srednja", objašnjava Ivanić.

Ivanić smatra da je jedno od rešenja za brži rast ekonomije, digitalizacija i podsticanje izvoza, ali i promena lanca snabdevanja.

Potrebno je, kaže, ubediti strane firme da svoju proizvodnju premeste bliže Evropi sa, na primer, Dalekog Istoka, u Srbiju.

Ako se Evropska unija bude oporavljala brzo, oporavljaće se i srpska preduzeća istom brzinom, smatra Ivanić a s ovim stavom saglasna je Irena Brajović, direktorka Konfindustrije Srbije, udruženja italijanskih preduzeća koje broji 170 članica.

Kriza nije mimoišla nikoga, kaže, pa ni italijanski kapital u Srbiji. U prvim danima korona krize, italijanske firme zabaležile su pad izvoza i produktivnosti do 30 posto, a neke ranije najavljene investicije su odložene, ali ne i otkazane.

Od maja meseca, italijanska preduzeća u Srbiji, beleže ponovni rast.

"U zavisnosti od sektora, beležimo čak i one kompanije koje su se vratile na normalne proizvodne procese i punu produktivnost", objašnjava Brajović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Pop

Ma sve je "super",samo da smislimo gde da nadjemo pare. Setili smo se "EKOLOSKA TAKSA"i to retroaktivno i za proslu godinu.Steta sto ne mozemo i za 2018_u.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU