TREBA nam više RADNIKA S BALKANA: Poslodavci u Nemačkoj imaju novi zahtev za Vladu | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KVOTE ZA STRANCE

TREBA nam više RADNIKA S BALKANA: Poslodavci u Nemačkoj imaju novi zahtev za Vladu

Autor Georgi Mitev Šantek
Autor Georgi Mitev Šantek

Nemački privrednici ne stišavaju glas protiv ograničenja broja radnika s Balkana i imaju novi predlog za Vladu u Minhenu kako bi se taj broj – uvećao.

Izvor: Tanjug/Mondo

Nemački privrednici izrazili su nezadovoljstvo namerom vlade da ograniči priliv radne snage sa Zapadnog Balkana na 25.000 godišnje. Umesto ograničenja oni traže – olakšanje dolaska vrednih stranaca.

"Umesto određivanja kvote, političari bi trebalo da uvedu efikasnije procedure za izdavanje viza", kaže Derks iz DIHK, i dodaje da bi digitalizacija tu mogla značajno da pomogne, navodi "Handelsblat".

Možda će vas zanimati

Oni navode da uredba o Zapadnom Balkanu, koja je na snazi od januara 2016, otvorila je mogućnosti za zaposlenje u Nemačkoj ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, sa Kosova, iz Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, istovremeno smanjila ilegalnu imigraciju i predstavlja uspešan model nemačke migracione politike, piše poslovni list "Handelsblat".

List dalje navodi da "od dodatne radne snage nisu profitirala samo preduzeća, već i nemački fondovi socijalnog osiguranja".

Kako prenosi Dojče vele, nacrt zakona na kojem rade ministarstva, kako bi se broj radnika sa Zapadnog Balkana ograničio na 25.000 godišnje, naišao na kritiku sa više strana

RADE PLAĆENIJE POSLOVE

Građani Zapadnog Balkana su se takođe bolje snašli u pogledu stabilnosti zaposlenja i zarada. Više od polovine njih (54 odsto) rade kao stručnjaci, odnosno kvalifikovani radnici, dok 42 procenata rade kao takozvani pomoćni radnici.

Handelsblat citira političara Zelenih Ditera Janekea koji kaže da je to "besmislen, kratkovid i potpuno pogrešan signal" i dodaje da se otpor formira i u privredi.

Ahim Derks, zamenik izvršnog direktora Nemačke privredne komore (DIHK), kaže da posle krize, kada potražnja za kvalifikovanim radnicima ponovo poraste, predviđeni kontigent može postati usko grlo. Sličan stav ima i Savezno udruženje nemačkih udruženja poslodavaca (BDA).

"Savezna vlada opravdava reformu s jedne strane činjenicom da postojeća Uredba ističe krajem godine, a s druge strane naglašava da velika potražnja za vizama predstavlja ogromno opterećenje za konzulate u državama Zapadnog Balkana. Dugo čekanje na vizu dovodi do nezadovoljstva poslodavaca i radnika", stoji u nacrtu predloga zakona.

List piše o važnom aspektu za nemačku javnost, naime da studija eksperta za migracije Herberta Brikera i njegovih kolega sa Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) pokazuje da se strahovi u vezi s (opterećujućim) prilivom radnika sa Zapadnog Balkana nisu obistinili".

Udeo nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći među onima koji dolaze na osnovu Uredbe o Zapadnom Balkanu je najmanji u poređenju sa svim ostalim grupama migranata.

Handelsbalt ističe da "zaposlenih sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj posebno mnogo ima u građevinskoj industriji, koja se snažno zalaže za produženje Uredbe".

Centralna asocijacija nemačke građevinske industrije (ZDB) procenjuje da oko 50.000 građevinskih radnika sa Zapadnog Balkana radi na nemačkim gradilištima, uključujući armirače, koje je teško naći u Nemačkoj.

(MONDO/Tanjug)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Nole

Dodjite malo kod nas u Dojcland.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU