PAŽNJA: OVAKO možete ostati bez vašeg novog polovnog automobila

Da se ovo što se događa nemarnim kupcima polovnih automobila, mašina ili neke druge pokretnosti ne bi desilo i vama trebalo bi da pomogne digitalizacija Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima. Ali sav posao provere da li je "vaš" polovnjak na nekoj listi je vaš, pa budite oprezni.

Sam Registar u APR-u postoji od 2005. godine, a od 2011. godine Agencija za privredne registre omogućila je građanima koji, na primer, kupuju stan, automobil ili zemljište, da u registru sudskih zabrana provere da li je vlasnik pomenutih dobara založio svoju imovinu.

U praksi se pokazalo da i pored toga što je neki automobil založen i podatak o tome postoji u registru, može da se dogodi da kupac ne pronađe zalogu kupi vozilo, potpuno siguran da je ono "čisto".

Nesrećni kupac, po pravilu, za zalogu sazna tek kada banka ili lizing kuća pokrene postupak oduzimanja vozila jer je prodavac prestao da izmiruje meke svoje druge svoje obaveze.

Greška nije samo na kupcima, ali na njima je odgovornost. Sudovi na različite načine mogu da opišu meru zabrane prodaje, a većina građana ne pretražuje bazu po svim potrebnim kriterijumima. Možete da pretražujete po broju šasije (motora, registarske oznake, broja, marke, tipa i modela, serijskog broja mašine...), i ne nađete da je "vaš" automobil založen, ali on jeste na nekom drugom spisku založene imovine.Treba uključiti što više mogučnosti a ta pretragu se može zamoliti i pomoć službenika APR-a.

U jedinstvenoj, centralnoj, elektronskoj bazi podataka trenutno je upisano 181.912 aktivnih založnih prava, a ukupna vrednost potraživanja koja su obezbeđena iznosi gotovo 85 milijardi evra, saopštio je APR.

Samo od početka godine, registrovano je 6.405 založnih prava, na osnovu kojih su obezbeđena potraživanja u vrednosti od gotovo 7 milijardi evra.

Postojanje Registra založnog prava, u kojem je sve veći broj konstituisanih zaloga, predstavlja ekonomsku korist za sve aktere u privredi i na tržištu Srbije, budući da založni poverilac registracijom založnih prava stiče obezbeđenje za svoja potraživanja, uz nesumnjivi psihološki efekat, s obzirom da se poverilac oseća sigurnije, a dužnik, odnosno zalogodavac, oseća veću odgovornost prema obavezama koje preuzima ugovorom, naveo je APR.

Ugovornu zalogu, čiji je osnov ugovor zaključen u skladu sa zakonom, čini 97 posto registrovanih založnih prava. Sudska založna prava nastala u postupku izvršenja, u skladu sa zakonom koji reguliše postupak izvršenja i obezbeđenja, čini 2 posto založnih prava, a zakonska zaloga, nastala u poreskom postupku, čini 1,50 odsto registrovanih zaloga.

Među založnim poveriocima, najzastupljenije su banke, koje čine 60 odsto poverilaca, ostala privredna društva čine 13, Poreska uprava čini 2, fizička lica čine 1,40, a preduzetnici 0,11 odsto poverilaca.

Fizička lica su u 47 posto slučajeva registrovana kao zalogodavci, privredna društva u 43, dok se preduzetnici pojavljuju kao zalogodavci u 9 odsto slučajeva.

Privredna društva su dužnici u 46 posto slučajeva, fizička lica čine 43, a preduzetnici čine 10 odsto dužnika.

Založno pravo stiče se upisom u Registar zaloge, a pravo prvenstva poverioca, koji je registrovao svoje založno pravo, određuje se prema vremenu prijema registracione prijave za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre.

U Registar se upisuju sve promene podataka o registrovanom založnom pravu, zabeležbe o započetom postupku namirenja, zabeležbe spora, kao i zabeležbe podataka o drugim činjenicama i dokumentima koji su od značaja za pravni promet, a koje su u vezi sa registrovanom zalogom.

Svi ovi podaci dostupni su javnosti na internet stranici Agencije, samo ih treba pronaći.

(MONDO/Tanjug)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.