Vlasti u Srbiji su na pandemiju odgovorile odmah, dobro osmišljenim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenim ka bankarskom sektoru, napominje MMF u poslednjoj proceni. Pad ove godine, relativno, minimalan a već sledeće rast BDP-a 6%.
Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da Srbija nastavlja sa uspešnim sprovođenjem ekonomskog programa, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike (PCI), saopšteno je danas iz Narodne banke Srbije (NBS).
Odbor MMF-a projektuje da će u uslovima globalnog šoka koji je snažno uticao na eksternu tražnju i uslovio poremećaje u globalnim i regionalnim lancima snabdevanja, stopa realnog rasta BDP-a Srbije biti na nivou od minus 3% u 2020. godini.
NBS ističe da je Fond u junu u odnosu na april dodatno smanjio projekcije rasta za ogroman broj zemalja, dok je za Srbiju zadržao aprilsku projekciju upravo zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu.
U odluci Odbora izvršnih direktora MMF-a o uspešnom završetku četvrtog, pretposlednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, donetoj 26. avgusta, navodi se da su vlasti Srbije u borbi protiv pandemije izazvane virusom korona, u ranoj fazi usvojile stroge mere zaštite i donele veliki paket mera.
Takav odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji Odbor MMF-a je ocenio izuzetno pozitivno, ističući da je odgovor bio snažan, pravovremen i sveobuhvatan, kaže se u saopštenju NBS.
Vlasti u Srbiji su na pandemiju odgovorile odmah, velikim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenim ka bankarskom sektoru, napominje MMF.
Dodaje se da su mere dobro osmišljene i na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, na očuvanje radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sistemu i olakšanje otplate obaveza po osnovu kredita.
Odbor takođe konstatuje da je u Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs, da je NBS vodila adekvatnu relaksirajuću monetarnu politiku i donosila privremene vanredne mere kojima se pomaže u očuvanju likvidnosti bankarskog sektora i daje podrška kreditnoj aktivnosti.
MMF napominje i da je fiskalni paket koji je donet kao odgovor na krizu jedan od najvećih u regionu, i da pruža potrebnu podršku domaćinstvima, preduzećima i zdravstvenom sistemu.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je odluka o uspešnom završetku četvrtog razmatranja ekonomskog programa očekivana.
"Srbija sprovodi ekonomski program jačanjem domaćih faktora rasta, a niska inflacija i stabilan finansijski sektor bili su i ostaće značajna podrška javnim finansijama, rekla je Tabakovićeva i naglasila da je u saradnji NBS i Vlade u proteklih osam godina stabilizovana ekonomija zemlje.
Kroz nisku inflaciju, relativno stabilan kurs dinara, devizne rezerve na rekordnom nivou, jačanje finansijske stabilnosti i brojne inovacije, NBS je, kaže, doprinosila povoljnim izgledima za ubrzani ekonomski rast.
"Takav odgovoran pristup stvorio je i prostor za odbranu naše ekonomije od različitih izazova, i za donošenje obimnih paketa monetarnih i fiskalnih mera, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao ni fiskalne pozicije države", poručila je guvernerka.
Takođe je podsetila da je tokom jula Misija MMF-a ocenila da je NBS kroz svoje reakcije - od smanjenja referentne kamatne stope, preko obezbeđenja likvidnosti, propisivanja zastoja u otplati obaveza dužnika i druge oblike olakžanja u izmirivanju obaveza, kao i nizom drugih mera, nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou.
SNAŽAN RAST U SLEDEĆE DVE GODINE
MMF očekuje u 2021. i 2022. godini snažan privredni rast Srbije od 6%, što je jedan od najbržih oporavaka, kao i održiv rast od minimum 4% u srednjem roku.
Predviđa takođe da će inflacija u Srbiji ostati pod kontrolom NBS i u 2020. godini i u srednjem roku. Za ovu godinu projektuju prosečnu inflaciju od 1,5 posto, a nakon toga njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u srednjem roku.
"Takav profil inflacije je i u skladu s projekcijom NBS, kojem bi trebalo da doprinese i oporavak agregatne tražnje koji je podržan merama monetarne i fiskalne politike", rekla je guvernerla Tabaković.
Prema oceni MMF-a, fiskalni deficit bi već u 2021. godini trebalo da bude na nivou od oko 2,0 procenta BDP-a, a u godinama nakon toga na nivou od 0,5 posto.
To će obezbediti da se učešće javnog duga u BDP-u brzo vrati na silaznu putanju, pri čemu MMF projektuje da će i u ovoj, kriznoj godini, njegov udeo ostati ispod 60 posto BDP-a.
Odbor MMF-a procenjuje da će Srbija nastaviti sa dobrom politikom rasta javnih investicija i u 2021. godini, za koje očekuju da u periodu od 2021. godine budu na nivou iznad 5,0 odsto BDP-a.
Guvernerka NBS kaže da je srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF projektuje za Srbiju dosta dobar, da projektuje dinamičan rast koji ima dobru strukturu, uz nisku inflaciju, dobre javne finansije i poverenje investitora koje se ogleda i kroz visoke prilive stranih direktnih investicija.
Za ovu godinu guvernerka Tabaković smatra da će privredni rast Srbije biti i bolji od ocena MMF-a, o čemu se i tokom junskih i julskih sastanaka sa Misijom MMF-a detaljno razgovaralo.
Instrument za koordinaciju politike odobren je Srbiji u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava.
(MONDO/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
