Na sednici Skupštine grada Beograda koja je minulog ponedeljka održana u "Sava centru" doneta je i odluka o utvrđivanju prosečnih cena kvadrata odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu.
Od ovih brojki i parametara ponajviše zavisi i koliki će porez na imovinu tokom naredne godine plaćati Beograđani, a on bi mogao da bude veći i preko šest odsto u odnosu na 2020. godinu.
Zasad još nije poznato da li će biti povećana i visina poreza, ali je već sada jasno da će pojedini Beograđani plaćati veći porez pošto je porasla vrednost njihovih nekretnina.
Na primer, procenjena cena kvadrata na osnovu koje se izračunava porez na imovinu, za ekstra zonu poslovanja, u 2020. iznosio je 195.052 dinara za stan, dok će naredne godine on biti 206.838 ili šest odsto veći.
Vrednost kvadrata stana u prvoj zoni za 2020. je iznosila 190.091, a za sledeću će biti 199.942, što predstavlja povećanje od 5,18%. U osmoj zoni procenjena cena kvadrata je sa 36.655 dinara skočila na 38.993 što je povećanje od 6,4 odsto.
Interesantno je da je do mnogo manjih promena došlo u vrednovanju kuća po zonama, te da postoje delovi grada u kojima će građani koji poseduju ovakve objekte plaćati čak i manji porez na imovinu.
Povećana vrednost stanova i na Novom Beogradu
Podsetimo, Grad Beograd je podeljen u čak 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.
Beograđani su do sada, verovatno, već naučili u kojoj su zoni, ali nije naodmet bar okvirno podsetiti: ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar, Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna, ali i Surčin, četvrta i peta periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.
U zoni šest su sela na opštini Palilula, Ugrinovci, Rakovica selo, Umka, Moštanica, Sremčica, Rušanj, Mala Moštanica, Zvečka, u zoni sedam Kovilovo, Bečmen, Jakovo, obrenovačka, lazarevačka i mladenovačka sela, Guncate, Meljak, Vranić, Vrčin, Zaklopača, Begaljica, a u poslednjoj “regularnoj” osmoj Lepušnica, Besni Fok, Petrovčić, Progar, Vrbovno, Junkovac, Velika Krsna, Kovačevac, Velika Ivanča, Koračica, Dražanj, Pudarci, Mala Ivanča, Đurinci...
U Zonu zaštite zelenila 1 spadaju Kalemegdan, Topčider i Košutnjak, Banjička šuma, Park-šuma Zvezdara, Veliko ratno ostrvo, Blokovi 13 i 14, Ada Ciganlija, Ada Međica, Manastirska šuma. Tu je i Zona zaštite zelenila 2 sa Lipovačkom šumom, Rečnom adom i vodoizvorištem oko Obrenovca, u Zonu ulaznih pravaca spadaju Bubanj potok, Ibarska magistrala, Surčin-Dobanovci, potez oko Obilaznice oko Beograda, Pančevački put... Konačno, Zona specifičnih namena rezervisana je za delove oko kompleksa TENT u Obrenovcu i Kolubare u Lazarevcu.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
