Rezidenti Srbije, bilo da zarađuju u zemlji ili u inostranstvu, plaćaju porez u domovini, poručuje Ministarstvo finansija.
S obzirim na to da zaposleni na privremenom radu van matice imaju pravo na poreski kredit, a Srbija ima i brojne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, u praksi su malobrojni oni koji su dužni i srpskim finansijama.
Pravo na poreski kredit po osnovu poreza koji je plaćen na zaradu koju je ostvario, u praksi znači da porez u Srbiji mora da plati samo radnik zaposlen u državi koja zarade oporezuje nižom stopom od Srbije. Naši propisi precizirali su da je iznos ovog nameta 10 odsto. To znači da su u obavezi da deo poreza u Srbiji plaćaju oni gde je ova stopa niža.
Zakon predviđa i gornju granicu, takav kredit ne može biti viši od poreza koji bi se na takvu zaradu platio u Srbiji. Na poreski kredit imaju pravo gastarbajteri na radu u svim državama.
"Rezidenti Srbije obveznici su poreza na dohodak po osnovu prihoda koje ostvare u Srbiji i u inostranstvu, što je rešenje koje se primenjuje u najvećem broju savremenih država", objašnjavaju u Ministarstvu finansija i dodaju:
"Shodno tome, i zarade koje ostvare rezidenti Srbije po osnovu rada kod stranih poslodavaca u inostranstvu, oporezuju se u Srbiji. Bez obzira na to da li Srbija primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj je naš rezident zaposlen kod stranog poslodavca, naš rezident ima pravo na poreski kredit po osnovu poreza koji je plaćen na zaradu koju je ostvario, s tim da takav kredit ne može biti viši od poreza koji bi se na takvu zaradu platio u Republici Srbiji".
Kada je reč o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, postoje dva modela. Oni potpisani poslednjih godina uglavnom predviđaju poreski kredit, rešenje i iz našeg zakona, dok neki stariji garantuju izuzimanje.
"Postoje i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u kojima je predviđena primena metoda izuzimanja", ističu u Ministarstvu finansija i dodaju:
"Prema tim ugovorima naši rezidenti nemaju obavezu plaćanja poreza na dohodak u Srbiji po osnovu zarada koje su ostvarili kod stranih poslodavaca u državama sa kojima su takvi ugovori zaključeni".
Doprinose ne moraju da plaćaju
Gastrabajtere plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje, a to su i penzijsko, zdravstveno i za slučaj nezaposlenosti, amnestiraju zakoni koji uređuju ovu oblast.
"Državljani Srbije zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca nisu osiguranici na obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade koju ostvaruju od tog stranog poslodavca", iističu u Ministarstvu finansija i dodaju:
"Za lica koja nisu osiguranici prema domaćim propisima, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Shodno navedenom, naši državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa".
Poslednjih dana u javnosti se postavilo pitanje o tome da li je i naša dijaspora obavezna da plaća porez na dohodak građana.
Milan Trbojević, poreski savetnik rekao je ranije da su obveznici svi koji su rezidenti Srbije.
Dakle i naši građani u inostranstvu ukoliko ispunjavaju uslove da se mogu smatrati rezidentima, a po Zakonu o porezu na dohodak građana, rezidenti Srbije su građani koji na teritoriji Srbije borave 183 ili više dana, ili ovde ima prijavljeno prebivalište ili im se ovde nalazi centar poslovnih i životnih aktivnosti.
Anketa
Da li smatrate da bi gastarbajteri trebalo da plaćaju porez?
-
Ne, zašto bi ako ne žive ovde?!
93.19% (6364)
-
Da, ako možemo mi, mogu i oni!
6.81% (465)
(Mondo/Novosti)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
