ISPOVEST DOSTAVLJAČA HRANE: Može da se zaradi i do 200.000, radiš kad hoćeš, bakšiš je OK, ali NIJE SVE TAKO SJAJNO

Od početka pandemije korone, korišćenje mobilnih aplikacija za dostavu hrane i drugih proizvoda poraslo je za 20 odsto, u Srbiji je trenutno 360.000 onih koji koriste usluge dostave i kupovine preko aplikacija, a prosečan trošak po jednoj porudžbini je između 1.000 i 2.000 dinara. 

"Upoznao sam veliki broj ljudi koji radi dostavu, koji su pre toga bili konobari, šankeri, ugostitelji. To je prilika za zaradu, dok se njihov posao ne stabilizuje i ne vrati na staro. Neki su radili u firmama koje su sada ugašene ili rade manjim obimom posla, pa im je ovo dodatni posao. Ima mnogo studenata koji rade honorarno, nekoliko sati dnevno. Najviše ima nas srednjih godina, tu su oni od po 20, a ima i ljudi od 60 godina koji rade kao dostavljači i zarađuju", kaže Marko. 

Najbolja stvar u ovom poslu jeste što je radno vreme fleksibilno, radiš kada hoćeš i kako hoćeš, kaže on. 

"Ja sam sebi napravio računicu, radim pet sati ujutru i pet sati uveče, kod nas je to po dogovoru, ali nije tako u svakoj firmi. Možeš da se dogovoriš da budeš dostupan na primer od 8 do 14 časova, pa tako imaš fiksnu zaradu, bez obzira na to ima li ili nema dostava. Ima dostavljača u drugim firmama, koji uvek rade za fiksnu platu i radno vreme, meni to ne odgovara", objašnjava Marko. 

Plaćen je po dostavi u proseku od 150 do 200 dinara. Dnevno ih ima oko 30, ali taj broj svakodnevno varira. Kada je sneg ili loše vreme, porudžbina bude više, za nekoliko sati obavi 13, 14 dostava, kaže Marko. 

"Zarada direktno zavisi od toga koliko radiš i koliko narudžbina imaš tokom dana. Ja sam od onih koji žive od ovog posla, radim od osam do 10 sati i zarađujem oko 100.000 do 130.000 hiljada dinara mesečno. Koliko radiš, toliko zaradiš, ali da kažemo da je za honorarni, minimalni rad zarada oko 30.000 dinara, dok je ako radite 15 sati dnevno, maksimalna zarada oko 200.000 dinara. Naravno, taj tempo malo njih izdrži, ali je moguće", kaže Marko. 

Bakšiš je dodatna zarada i obično znosi oko 15.000 mesečno, ali tu nema pravila, objašnjava on. 

"Danas sam za osam dostava zaradio 600 dinara bakšiša. Ali, dešava se da ga ne bude uopšte. Neki dnevni prosek za bakšiš je oko 600, 700 dinara. Dešava se da je jedan dan jako slab, a drugi jako dobar, pa na kraju ispadne neka zlatna sredina", kaže Marko. 

Dostavljači su podeljeni po zonama, kao što su centar grada, Novi Beograd i Banovo brdo.

"To znači da recimo, preuzmem hranu iz jednog restorana na Terazijama i odnesem je na Beograd na vodi. Zatim, pošto sam najbliži restoranu u tom kompleksu, odatle pokupim dostavu i nosim je na treću lokaciju. Nekad se desi da je naredna lokacija 200 metara dalje, a nekada 3,4 kilometra dalje", kaže on. 

Većina dostavljača radi svojim prevoznim sredstvom, pa su problem prikriveni troškovi, kao što su servisiranje automobila, motora, bicikala, kao i kazne za parkiranje, koju sami moraju da plate.

Prema rečima našeg sagovornika, on je izračunao da mu je motor najisplativije prevozno sredstvo za ovu vrstu posla.

"Sami obezbeđujemo prevozno sredstvo, dok je za motor i kola plaćeno gorivo. Biciklisti rade kraće dostave od po dva kilometra maksimalne udaljenosti. Tu je problem oko bezbednosti u saobraćaju kada žuriš, juče mi je kolega pričao da je pao sa bicikla jer je žurio i išao preko šina, i to je rizik. Automobilista u ovom trenutku ima najmanje, izbegavaju gužve u saobraćaju i probleme sa parkiranjem", kaže Marko.

Ipak, kako Marko kaže, svima se dešava da, bez obzira na prevozno sredstvo, navigacija odvede u pogrešnom pravcu, pa da se zbog toga kasni.

"Niko mi nikada nije vratio porudžbinu zbog kašnjenja. Desilo se jednom da sam promašio kesu i odneo sam pogrešnu, i ta dostava mi nije uračunata. Generalno, veliki broj ljudi plaća karticom unapred i nema nikakvih problema oko naplaćivanja. Za nekog nespremnog i neiskusnog, ovaj posao može da bude zahtevan, ali što se mene tiče, dinamika, tempo i komunikacija sa ljudima mi odgovaraju i nemam nikakvih problema", kaže Marko.

Još jedan dostavljač iz Beograda, koji nije želeo da mu otkrivamo identitet, kaže da postoji više problema i poteškoća za one koji žele da se bave ovim poslom. 

"Najmanji problem je to što moramo da nosimo reklamnu jaknu i po vrućini. Tu su i opasnost kojoj smo konstantno izloženi zbog gustine saobraćaja, ali i nervoznih vozača. Izloženi smo koroni, iako poštujemo sve epidemiološke mere, i neki od kolega su baš imali problem s tim na početku pandemije, jer jednostavno su u kontaktu s jako velikim brojem ljudi u toku jednog dana", rekao je on.

Prikriveni troškovi, kaže on, mogu biti veliki jer je održavanje vozila kompletno na radniku dostave, ne na poslodavcu.

"Ukoliko se dogodi nezgoda, sami ćemo platiti popravku da bismo mogli da nastavimo da radimo i zarađujemo. Postoji i problem ukoliko se povredimo tokom obavljanja posla, jer nismo osigurani", dodaje on.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.