Na rast broja ljudi koji koriste digitalno bankarstvo najpre je uticala činjenica da je ono u početku bilo besplatno, a onda i pojava pandemije koronavirusa. Međutim, šta raditi u situaciji kada ovakve usluge postaju skuplje?
Prosečna porodica na šalterima kroz provizije za plaćanje mesečnih računa za komunalije, godišnje potroši oko 4.000 dinara. Ako se mesečno u proseku plati pet do šest osnovnih računa onlajn, uz naknadu od 15 dinara, to za godinu dana košta oko 1.000 dinara.
Klijenti koji plaćaju onlajn obavešteni su da ta usluga nije više besplatna, ali dodaju da se i dalje uštedi. U Udruženju banaka kažu da banke mogu da menjaju cene svojih usluga, ali o tome moraju da obaveste klijente dva meseca pre primene novih tarifa. Njih trenutno ima preko dva miliona, dok ih je prošle godine u ovo vreme bilo 1,7 miliona, što je povećanje od 29 odsto, što govori o tome koliko je uticala imala pandemija, jer su korisnici banaka birali ovaj način plaćanja obaveza kako bi izbegli veći broj ljudi koji je karakterističan za šaltere.
"Onlajn je jeftinije i praktičnije za banku, jer nema više potrebu da ima filijalu, ima manje troškove, ali to ne znači da ona neće naplaćivati nešto niže nego što može, dokle god mogu da nam prodaju transkciju za 100 dinara, a ne ispod tako će biti", rekao je Dušan Uzelac sa portala Kamatica.
Odluka je banaka da naplaćuju neku vrstu usluge, a na klijentu da odluči da li mu to odgovara ili ne, dodaju u Kamatici. Ovakav način plaćanja jeste komforniji, ali i dalje je više građana koji račune na šalterima pojedinih komunalnih preduzeća i dalje plaćaju bez provizije, čak i one simbolične.
(MONDO/RTS)
