Sve više ljudi u Srbiji se zbog dobre zarade odlučuje za pokretanje ovog biznisa.
Trenutno je širom Srbije u toku berba lešnika. Na oko šest hiljada hektara proizvede se dve i po hiljade tona. Međutim, to i dalje nije ni deseti deo godišnjih potreba naše zemlje. Zbog dobre cene koju drži, površine pod lešnikom se povećavaju, a najveći problem je jedino to što je berba tek svake pete godine.
Jedan od najvećih proizvođača u Vojvodini je i Novo Radonjić iz Crvenke koji je plantažu na 40 hektara podigao pre šest godina, ali planira da površinu već naredne godine udvostruči uz kompletnu primenu agrotehnike i zalivnog sistema.
"Očekujem da će ove godine biti oko tone prinos po hektaru. Cena očišćenog lešnika kreće se od 250 do 300 dinara. To je dosta dobra cena, a očekujemo da će ona u narednom periodu i dodatno porasti. Ljudi se za ovaj biznis pretežno odlučuju zato što je mala angažovanost rada ljudi", kaže Radonjić i dodaje da se najveći deo posla na plantaži, osim orezivanja, obavlja uz pomoć kombajna koji sakuplja plodove, a košta oko stotinu hiljada evra.
Nikola Dragičević ističe da kombajn na dnevnom nivou zamenjuje oko stotinak radnika. "Nije težak za rukovanje i radi na principu čiste mehanike. Nema kao kod drugih usisavanja i mnogo je brži i lakši za rukovanje", ukazuje Dragičević.
Lešnici se nakon berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.
Agronomi ističu da je još jedna prednost to što kod lešnika zaštita nije toliko zahtevna kao kod jabuka i krušaka, kao i da su troškovi podizanja zasada lešnika u poređenju sa ostalim voćnjacima upola manji, te da koštaju svega do pet hiljada evra po hektaru.
(MONDO/RTS)
