Nestašice su uslovljene nedovoljnom proizvodnjom nastalom delom usled kovid krize, a delom zbog pojedinačnih cinilaca.
Širom sveta ljudi i preduzeća suočavaju se s nedostatkom svega, od kafe do uglja. Poremećaji tržišta uglavnom su uzrokovani pandemijom korona virusa, ali postoje i mnogi drugi činioci, a uticaji se osećaju na različite načine. Osim toga, u različitim delovima sveta nedostaje različitih stvari.
U Kini nestašica uglja i papira
Tako Kina prolazi kroz krizu nedostatka uglja i papira, koji utiče na sve ostale kineske proizvode – od tekstila, preko igračaka do čipova za Ajfon. Upravo bez tih proizvoda bi ostatak sveta mogao da dočeka ovaj Božić, prenosi RTL.ž
Problem proizilazi uglavnom iz krize u napajanju električnom energijom, zbog koje je više od 20 pokrajina doživelo nestanak struje. Više od polovine električne energije u zemlji dolazi zahvaljujući uglju koji je poskupio u celom svetu. Ti troškovi se ne mogu preneti na kineske potrošače zbog strogog ograničenja cena, pa energetske kompanije smanjuju proizvodnju.
Proizvodnja uglja takođe je pogođena novim sigurnosnim proverama u rudnicima, strožijim ekološkim pravilima i nedavnim poplavama, objasnio je za BBC doktor Majkl Majdan s Oksfordskog Instituta za proučavanje energije.
To znači da je čak i kad se potražnja za kineskom robom povećava, na primer uoči Božića, od kompanija se traži da smanje potrošnju energije ili da se zatvore na nekoliko dana.
Božić bez igračaka u SAD?
Građani SAD-a su pak suočeni s manjkom igračaka i toalet papira. Visoki zvaničnici Bele kuće već su sada počeli da upozoravaju da ovoga Božića ljudi jednostavno neće moći da dobiju neke stvari.
Osim igračaka i WC papira, na udaru nestašice mogli bi se naći i odeća, flaširana voda i hrana za kućne ljubimce.
Deo problema leži u zakrčenosti američkih luka. Četiri od 10 brodskih kontejnera ulaze u samo dve luke – onu u Los Anđelesu i Long Biču. Jednog dana u septembru rekordna 73 broda bila su prisiljena da čekaju u redu ispred luke u Los Anđelesu. Pre kovida retko je znalo da se dogodi da čeka više od jednog broda. Obe su luke sada prešle na rad 24 sata dnevno rada kako bi se smanjio pritisak.
U nekim slučajevima, nestašice su prouzrokovane i problemima povezanim s kovidom u drugim zemljama. Američki gigant sportske odeće Nike, na primer, mnoge svoje proizvode proizvodi u zemljama jugoistočne Azije, poput Vijetnama, gde su fabrike zatvorene. Čak i kad se roba proizvodi, isporuka je postala teža, kaže profesor Vili Ših s Harvardove škole za biznis za BBC.
"Došlo je do naglog porasta potrošnje unutar SAD-a, ali poremećaji rada u fabrikama, lukama i "preopterećene" putne i železničke mreže stvorile su usko grlo", kaže on.
U Indiji fali automobila i čipova
U Indiji pak trenutno nedostaje automobila i računarskih čipova. Njihov najveći proizvođač automobila, Maruti Suzuki, beleži ogroman pad proizvodnje uglavnom zbog nedostatka čipova koje ugrađuju u svoja vozila. Ovi čipovi upravljaju sastavcima kao što su upotreba motorom i kočenje u nuždi.
Nedostatak je prouzrokovan poremećajima povezanim s pandemijom u zemljama poput Japana i Južne Koreje. Globalna potražnja za čipovima, koji se također koriste u telefonima i računarima, već je rasla pre pandemije zbog usvajanja 5G tehnologije. Prelazak na rad od kuće doveo je do još jednog povećanja potražnje jer su ljudima bili potrebni prenosni računari ili veb kamere.
Nedostatak komponenti koje dolaze u Indiju pogoršao je postojeću energetsku krizu u zemlji, javlja RTL.
Zalihe uglja opasno su pri kraju. Ekonomija je porasla nakon smrtonosnog drugog talasa kovid-19 u Indiji, što je dovelo do povećanja potražnje za energijom. Ali, globalna cena uglja je porasla, a indijski uvoz pao.
"Uticaj je bio široko rasprostranjen", rekla je Zora Čaterji, bivša šefica tkompanije "Coal India Limited".
"Ceo proizvodni sektor - cement, čelik, građevinarstvo - sve će biti pogođeno kada dođe do nestašice uglja", kaže.
Porodice u Indiji biće pogođene, kažu stručnjaci, rastom cena električne energije. Visoka inflacija znači da su cene osnovnih potrepština poput hrane i ulja već porasle.
Najveći svetski proizvođač kafe je bez - kafe
Potrošači Brazila ovih dana nailaze na manjak kafe i vode. Suše stoleća koje su pogodile tu zemlju delomično su krive za razočaravajuću berbu kafe ove godine. U kombinaciji s mrazovima i prirodnim ciklusom žetve, pridonela je značajnom padu proizvodnje kafe. Izazove za proizvođače kafe pogoršali su visoki troškovi transporta i nedostatak kontejnera za isporuku.
Njihovi rastući troškovi preneće se na kafiće širom sveta jer je Brazil inače najveći proizvođač i izvoznik kafe.
Budući da većina električne energije u zemlji dolazi iz hidroelektrične energije koja koristi rezervoare, nedostatak vode ima najveći utocaj na snabdeanje energijom u zemlji.
Kako cene energenata rastu, vlasti traže od ljudi da ograniče potrošnju električne energije kako bi izbegli racionalizaciju. Ministar energetike rekao je da je od vladinih agencija zatraženo da smanje potrošnju električne energije za 20 odsto, piše Washington Post.
Bolivija nema vodu
Zajednice u gradu Tarija na jugu Bolivije imaju problema sa snabdevanjem vodom i zavise od kamiona koji dopremaju vodu i od improviziovanih bunara.
Jeni Noguera Rodríguez (29), aktivistkinja za zaštitu okoline, kazala je da nedostatak vode ne utiče samo na useve, već i na porodice koje sada često moraju da putuju na velike udaljenosti samo kako bi se okupale.
Njena porodica, kazala je, svaka dva dana odlazi do drugog mesta na kojem ima vode.
"Neke porodice putuju još dalje, putuju i po šest sati do mesta gde mogu da operu veš ili da se istuširaju. To znači da se neki ljudi tuširaju samo jedan dan u nedelji", kazala je.
U Nigeriji kuvaju na uglju i drvima
U Nigeriji nedostaje plina za kuvanje, odnosno tečnog petrolejskog plina. Nestašica je nastupila uprkos tome što ta zemlja ima najveće rezerve prirodnog plina u Africi.
Cena LPG -a porasla je za gotovo 60 odsto u razdoblju od aprila do jula, zbog čega je on za mnoge Nigerijce postao luksuz.
Kao rezultat toga, domaćinstva i preduzeća su se okrenula kuvanju na mnogo prljavijem drvenom uglju ili drvima za ogrev.
Jedan od razloga poskupljenja je globalni nedostatak ponude - zemlja i dalje zavisi o uvezenom LNG –u. Situaciju će verovatno pogoršati depresijacija valute i ponovno uvođenje poreza na LNG. Stručnjaci upozoravaju da bi nedostatak mogao da ima alarmantne posledice po zdravlje i okolinu, jer se ljudi okreću jeftinijim, ali opasnijim alternativama za gorivo, prenosi RTL.
Liban bez vode i lekova
Libanu nedostaje vode, lekova i goriva. U posljednjih 18 meseci zemlja je podnela ekonomsku krizu koja je tri četvrtine njenog stanovništva gurnula u siromaštvo, osakatila valutu i izazvala velike demonstracije protiv vlade i političkog sistema.
Ekonomija zemlje već je imala problema pre nego što ih je pogodio kovid. Nedostatak goriva doveo je do čestih nestanaka struje, pa su se fabrike i porodice koje su to sebi mogle da priušte, oslanjale na skupe privatne dizel generatore električne energije.
U avgustu je humanitarna koordinatorica UN -a za Liban "Najat Rochdi" izjavila da je "duboko zabrinuta zbog uticaja krize s gorivom na pristup zdravstvenoj zaštiti i vodoosnabdevanju miliona ljudi u Libanu".
(MONDO)
