SRBI GASE RAČUNE I HOĆE PLATU NA RUKE: Da li je legalno primati keš od poslodavca, šta se time dobija a šta gubi?

U pojedinim bankama poskupele su bankarske usluge i gotovo duplo se naplaćuju provizije za podizanje novca, održavanje računa, korišćenje kartice, bankomata, čak i proveru stanja na računu. Prema rečima klijenata, samo za stavku održavanje računa mesečno plaćaju više od 1.100 dinara, u zavisnosti od paketa, dok ih sveukupne mesečne bankarske usluge često koštaju i više od 2.000 dinara.

Mirjana Mićić iz Beograda kaže za MONDO da za održavanje računa i pojedine dodatne usluge koje uključuju devizni račun, mesečno plaća 700 dinara. 

"Uz to mi banka naplaćuje provizije za elektronsko plaćanje i podizanje novca. To su sve standardne opcije i smatram da ne bi trebalo da koštaju ništa, posebno ne dugogodišnjim bankarskim klijentima. Retko ko zarađuje toliko da su mu takvi troškovi beznačajni, posebno zato što su poskupljenja i naplate usluga gotovo svakog meseca sve veći. Zato sam nedavno zatvorila bankarski račun, dobijaću platu na ruke, a ukoliko mi je banka neophodna, uvek mogu da delim jedan račun sa mužem, umesto da plaćamo dupli trošak za održavanje", kaže ova Beograđanka. 

ŠTA KAŽE ZAKON? 

Pravna lica mogu gotovim novcem koji je isplaćen sa njihovog tekućeg računa na osnovu validne dokumentacije vršiti isplatu zarada, stoji u zakonu. 

"Prema propisu kojim se uređuje pružanje platnih usluga, nije predviđena obaveza da potrošač mora da ima otvoren tekući račun u banci. Odlukom o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa predviđeno je da se otvara potrošaču na njegov zahtev. To pitanje spada u ugovorni odnos između poslodavca i zaposlenog", rekli su za medije u Narodnoj banci Srbije. 

KOJIH TROŠKOVA SE OSLOBAĐATE?

Za održavanje računa banka svakog meseca uzima od 200 do čak 1.190 dinara u zavisnosti od paketa i banke. U odnosu na prošlu godinu, došlo je do poskupljenja ove usluge od 30 odsto. 

"Postoji samo nekoliko banaka koji ne naplaćuju ovu uslugu. Ona godišnje izađe od 50 do 100 evra, što za mnoge nije mala stavka. Najveće naknade plaćaju oni koji uzmu neki od mnogobrojnih paketa, kod kojih se plaća devizni račun, usluge mobilnog bankarstva, onlajn plaćanje i mnogo toga drugog", kaže za MONDO Dragiša Milić, bankarski službenik. 

MORATE DA PITATE ŠTA SE NAPLAĆUJE

Postoje banke koje su povoljnije, ali to je najčešće u slučaju kada žele da privuku nove klijente. Umesto da se starim klijentima omoguće veće pogodnosti, oni plaćaju više. 

"Klijenti često ne znaju šta im se sve naplaćuje i koliko, a novac sa računa im neprimetno nestaje. Kada se sve sabere, posebno na godišnjem nivou,  da nije mala stavka za korisnika. Ali, dužnost svakog klijenta je da se informiše šta mu se naplaćuje i u kom slučaju. Na primer, kada se proverava stanje na računu, u nekim bankama naplata zavisi od toga da li je kartica debitna ili kreditna. Sve to klijent treba da zna", kaže bankarski službenik. 

GAŠENJE RAČUNA IMA MANE I RIZIKE

Iako nijedan zakon ne obavezuje zaposlene da platu dobijaju preko računa, u praksi je to retkost. Delom zbog toga što većina ljudi ne zna za tu mogućnost, a ponekad i zbog pogodnosti koje banka nudi. 

"Većini zaposlenih potreban je račun zbog čekova i kredita, kao i drugih usluga. Neki zaposleni i poslodavci smatraju da je uvek bolje je da postoji trag o transakciji na banarskom računu. Zato je većina zemalja skoro izbacila gotovinu iz upotrebe", kaže bankar.