Novi Zakon o zaštiti potrošača stupio na snagu, ovo su najveće izmene!
Cena često više ne garantuje kvalitet - dešava se da se mobilni telefon plaćen nekoliko stotina evra pokvari već prvog dana kupovine ili da se skupa obuća samo nekoliko nošenja iscepa. Umesto izvinjenja zbog neprijatnosti, brzog rešavanja problema, kako se to uglavnom radi u svetu, trgovci u Srbiji neretko odbiju reklamaciju, pa potrošači troše svoje vreme, novac i živce.
Novi Zakon o zaštiti potrošača počinje da se primenjuje u ponedeljak, 20. decembra a ovo su njegove ključne promene. Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" kaže da u novom zakonu postoje dobre promene koje će možda popraviti položaj potrošača, iako su uglavnom kozmetičke, ali novi Zakon ne može da reši sve stare i nagomilane probleme potrošača.
"Promene će neke male trgovce naterati da reklamacije potrošača rešavaju sa većom pažnjom", smatra Gavrilović. Kaže da je napravljen spisak prekršaja zbog kojih će tržišna inspekcija moći odmah da uručuje trgovcima prekršajne naloge - ako trgovac neće da primi reklamaciju ili ako ne izda potvrdu o reklamaciji...
Kolike su kazne?
Trgovcima i pružaocima usluga koji se ogluše o odredbe zaprećena je novčana kazna od 300.000 do dva miliona dinara za pravno lice, od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu, kao i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, u koje mahom spadaju i majstori zanatlije.
"To su sitne stvari koje će možda malo popraviti položaj potrošača, uglavnom kod manjih trgovaca koji neće želeti da ulaze u konflikt rizikujući da im dođe tržišna inspekcija i uruči prekršajni nalog", objašnjava Gavrilović.
Novim zakonom je predviđeno i uvođenje registra "Ne zovi" - građani koji ne želi da ih telefonom uznemiravaju trgovci moći će da se obrate mobilnom operateru s kojim imaju zaključen ugovor i da od njega traže da budu upisani u registar. Kako će to funkcionisati?
Potrošač koji ne želi da bude pozivan, obratiće se svom mobilnom operatoru sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u Registru. Potom će popuniti obrazac, koji će mobilni operator proslediti RATEL koji vodi evidenciju tih telefona koji ne žele da budu pozivani. Trgovci će zatim, pre nego što krenu sa svojom komercijalnom porukom i pozivanjem potrošača, biti u obavezi da uđu na sajt RATEL i da pogledaju da li se na tom spisku nalazi telefon koji oni žele da pozovu. Ukoliko se broj nalazi u Registru, a trgovac ga pozove, načiniće prekršaj.
Ipak, Gavrilović kaže da još uvek nije do kraja definisano kako će to funkcionisati jer primena neće odmah početi. On ističe da potrošačima na ruku ne ide ono što nije išlo ni kada je postojeći zakon u pitanju - njegova primena.
"Imamo dobar zakon i u ovom trenutku, ali se ne primenjuje. Godinama unazad tražimo vraćanje instituta kolektivne tužbe, da mi kao udruženje potrošača, kada dođe do povrede interesa većeg broja potrošača, to možemo da rešimo u jednom postupku, a ne svako za sebe", objašnjava Gavrilović.
Kada odgovara na reklamaciju obuće, trgovac može da uradi ispitivanje u laboratoriji i priloži rezultat, međutim istu takvu uslugu potrošači teško mogu da ostvare u laboratorijama, pa ih iz resornog ministarstva upućuju na angažovanje veštaka. Tako pre odlaska kod sudije postoji vansudsko rešavanje spora. Kada trgovci odbiju reklamaciju, moraju da obrazlože ali postoji sumnja da zapravo i ne rade veštačenja već samo upisuju podatke u blanko nalaze. Gavrilović pretpostavlja da su veći trgovci već spremni i za medijaciju koja je uvedena novim zakonom jer je njihova obaveza da se pojave na medijaciji, ali ne i da uspešno reše spor.
"Moja pretpostavka je da će oni doći na medijaciju i reći da su već dali odgovor pri kojem ostaju i onda potrošač opet mora samostalno da rešava problem", ističe Gavrilović.
(MONDO/RTS)
