Tokom prošle godine došlo je do drastičnog poskupljenja hane u celom svetu, što se preslikalo i na situaciju u Srbiji.
Cene u mesarama, pijacama i prodavnicama su gotovo neprepoznatljive, a kao jedan od razloga za ovakvu situaciju navode se komplikacije u proizvodnji i transportu izazvane pandemijom korone.
Budući da pandemija i dalje traje, mnogi kupci u Srbiji zabrinuti su da će se ove godine skok cena nastaviti i da će hrana postati najskuplja stavka na našim računima. Koja hrana će najviše poskupeti, šta će biti najjeftinije, šta će postati pravi luksuz, a šta će biti dostupno i najsiromašnijima, pitali smo agroekonomistu Miodraga Zekića.
KAKVA JE SADA SITUACIJA?
Prema poslednjim podacima, hrana u svetu poskupela više od 28 procenata tokom prošle godine, pokazuju najnoviji izveštaji Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO).
“Ono što su građani najviše primetili tokom prošle godine bio je skok cena mesa, žitarica i ulja. Takva situacija na tržištu hrane objašnjava se sušom i skokom cena žitarica, koje su 'podivljale', što je dalje uticalo na poskupljenje mesa. Sličan odgovor dobili smo na kraju godine, kada su poskupeli mlečni proizvodi za skoro 20 odsto”, kaže agroekonomista.
ULJE NEĆE DRASTIČNO POSKUPLJIVATI, ALI MESO HOĆE?
Prema njegovim rečima, najveći deo rasta cena zapravo je poskupljenje voća, povrća i mesa. Skok cene ulja bio je trenutan i ne očekuje se da će dalje rasti, posebno ne drastično, kaže Zekić.
"To bi zaista bio alarmantan znak budući da je u pitanju jedna od osnovnih prehrambenih namirnica. Cene mesa su sada do 700 dinara po kilogramu za svinjski but, do 1.000 dinara za juneći but, što je kupcima zaista bio veliki šok. Čak i kilogram piletine ne može da se kupi za manje od 700 dinara. Nažalost, prema prognozama svetskih stručnjaka, očekuje se da će cena mesa i dalje rasti i da će ono mnogima postati pravi luksuz”, navodi Zekić.
PROBLEM JE ČISTO, KVALITETNO MESO
Na proizvodnju mesa utiče najviše faktora koji su trenutno nestabilni, zbog čega je budućost stočarstva “na klimavim nogama”.
“Cene struje, energenata, žitaraca za ishranu stoke, prevoza, radne snage, zapravo utiču na krajnju cenu mesa. Proizvoda od mesa i mesnih prerađevina će uvek biti, ali je problem u čistom, kvalitetnom mesu kojeg ima sve manje, pa je budućnost takve hrane upitna. Zamene za meso su postale trend u svetu i sve vodi ka tome da se ova namirnica sve ređe nalazi na našim trpezama”, objašnjava on.
DOMAĆA HRANA KAO SUVO ZLATO
Slična situacija je sa domaćom hranom i organskom proizvodnjom, koja će u periodu pred nama postati pravo “suvo zlato”.
“Klimatske promene već loše utiču na proizvodnju i smanjuju prinose, pa se očekuje da će u budućnosti toga biti sve više. Zagađena okolina, neekološki uslovi u svetu i sve lošija ishrana životinja na velikim farmama doveli su do toga da su organska jaja, meso, jabuke, luk ii paradajz smatrani luksuzom koji su mnogi spremni da plate po duplo većoj ceni. Takav trend će se u budućnosti sigurno nastaviti”,kaže on.
ORGANSKI MED BIĆE SVE TRAŽENIJI
Dok će oni sa dubljim džepom papreno plaćati povrće koje nije prskano pesticidima i meso bez antibiotika, siromašniji će morati da se zadovolje jeftinijom ponudom.
“Nažalost, ono što je jeftinije najčešće je Iinekvalitetnije. Tako dobijamo bezukusno voće, paradajz veličine manje dinje, luk bez ljutine, meso puno vode. Još jedna namirnica koja će se tražiti, a teško će se pronalaziti u pravom obliku, jeste med. Organski med biće na visokoj ceni, jer će ga zbog nedostatka pčela biti sve manje”, tvrdi agroekomonista.
