Da li u Srbiji postoje biorazgradive kese, i kakve su stvarno one koje dobijemo ili kupimo u radnji?
Izbacivanje plastičnih kesa iz upotrebe jedna je od glavnih ekoloških tema već par godina, dok se planeta trudi da ograniči upotrebu materijala koji kasnije "prelazi" u oblik mikroplastike i zagađuje planetu. Možda u prodavnicu nosite platneni ceger, a možda ste ga zaboravili i onda dobili priliku da u radnji kupite navodno biorazgradivu kesu.
U Privrednoj komori Srbije kažu da je upotreba plastičnih kesa smanjena, i da je za godinu i po dana upotreba plastičnih kesa opala za 85 procenata. Ali, da li su kese u većini prodavnica zaista biorazgradive? Stručnjaci kažu da uopšte nije tako i da su možda i opasnije od "običnih". U pitanju su oksorazgradive - prošle godine zabranjene u Evropskoj uniji, koje su još štetnije za životnu sredinu od klasičnih.
"Okso-kesa obična kesa u koju su dodati aditivi da bi se ona brže razgradila. To znači da se na deponiji ili odložena u životnoj sredini, ove kese samo razgrađuju na sitnije deliće mikroplastike, pa tako mikroplastika brže ulazi u zemlju, vodu, vazduh, onda naravno i u organizam svih živih bića uključujući i čoveka", izjavila je za RTS Kristina Cvejanov, stručnjak za cirkularnu ekonomiju.
Biorazgradivih kesa ima, ali samo u pojedinim trgovinskim lancima i stižu iz uvoza, jer ih u Srbiji niko ne proizvodi.
"Takve kese zapravo se ne prave od polimera, od naftnih derivata, kao što su ove kese obične što koristimo, već od nekih prirodnih resursa, to na primer mogu biti ostaci od poljoprivredne proizvodnje, odnosno poljoprivrednih kultura, kao što je kukuruz ili slično, u Srbiji takva fabrika ne postoji. Najbliže što se Srbija bavila ovom temom, to je što je Tehnološki fakultet u Novom Sadu učestvovao je u evropskim projektima", objašnjava Kristina Cvejanov na RTS-u i dodaje da je kese moguće reciklirati samo ukoliko su deblje od 50 mikrona i da postoje kapaciteti. Problem je, međutim, kako kese sakupiti.
(MONDO)
