Zgrade izgrađene 70-ih i 80-ih godina predstavljaju veliki problem stanarima koji žive u njima, zbog velikog rasipanja toplotne energije.
Domaćinstva u Srbiji troše oko 60% više električne energije nego zemlje Evropske unije i to zbog loše energetske efikasnosti sa kojom ima problem veliki broj objekata u našoj zemlji. Loše stanje zgrada i kuća i veća potrošnja energije u Srbiji se ne odražavaju negativno samo na naše novčanike, već dosta doprinose i zagađenju vazduha.
Energetska efikasnost nije bila prioritet kada je građen stari stambeni fond u našoj zemlji. Najveći broj zgrada, rasipnika energije, zidan je sedamdesetih i osamdesetih godina, a da bi se smanjili toplotni gubici potrebno je izvršiti zamenu prozora, ulaznih vrata, izolacije, fasade, odnosno toplotnog omotača zidova.
Slično važi i za objekte koji su izgrađeni krajem 20. veka. Tada je zapravo i postojala relativno dobra regulativa, međutim primena propisa je bila na dosta niskom nivou. Sve ovo znači da građani naše zemlje većinski žive u objektima koji bi se mogli okarakterisati kao "rasipnici energije".
Da bi se unapredila energetska efikasnost, potrebno je ciljati bolne tačke naših objekata, Kako to toplota "beži" iz naših domova, najbolje pokazuju termovizijske kamere koje snimaju razne objekte u Beogradu.
Primer 1 – Blok 63 građen između 1977-79 godine
Na ovoj fotografiji je jasno vidljivo kako zidovi, a posebno međuspratne kontrukcije prosto isijavaju toplotu i efektivno hlade objekte unutar zgrade. Sa desne strane vidljiv je i loše ugrađen prozor kroz čiji gornji deo izlazi velika količina toplote. Istovremeno na sredini fotografije se dobro vidi kako pravilno ugrađena nova pvc stolarija efikasno čuva toplotu. Značaj kvalitetne stolarije jasno se vidi kako na gornjem spratu kroz stare prozore izlazi velika količina toplote, dok je na spratu ispod to nije slučaj.
Primer 2 – Soliter u 37 blok, izgrađen u drugoj polovini 60-ih
Kao i u prethodnom slučaju i ovde se vrlo lako vidi kako neizolovani betonski zidovi konstrukcije i stara stolarija gube toplotu i povećavaju račune stanovnicima ove zgrade. Ako dobro pogledate sliku, primetićete da se kroz zidove naziru i radijatori koji se nalaze u stanovima.
Primer 3 – Naselje Cerak vinogradi, završeno 1987. (gradnja trajala desetak godina)
Naselje Cerak vinogradi koje je nedavno stavljeno pod zaštitu Grada ima isti problem kao blokovi na Novom Beogradu. Međuspratne konstrukcije i stara stolarija (loše dihtovanje prozora, terasnih vrata i loša izolacija kutija roletni) glavni su problem stanarima. Iako je lepa vest da je jedno ovakvo naselje stavljeno pod zaštitu, to stvara i izazove za unapređenje energetske efikasnosti jer radovi moraju biti takvi da očuvaju originalni izgled naselja.
Ova fotografija zgrade na Ceraku je dobar primer kako zastakljena terasa može poslužiti kao ilustracija koliko zamena stolarije može smanjiti utrošak energije za grejanje s obzirom na primetnu razliku koja postoji između starih i novih prozora na ovoj fotografiji.
Primer 4 – Kula Geneks i Istočna kapija Beograda
Geneks kula i Istočna kapija Beograda su predstavnici brutalističke arhitekture po kojoj je bivša Jugoslavija poznata i predstavljaju spomenike Beograda. Problem sa tim fasadama je što se one već i raspadaju od starosti i predstavljaju ozbiljan problem ne samo za stanare koji žive u njima nego i za pešake zbog toga što postoji opasnost da se delovi fasade odlome i završe na trotoaru.
Posebno je zanimljivo da snimano okom termovizijske kamere deluje kao da zgrade Istočne kapije Beograda imaju jedan red prozora više nego što je to zapravo slučaj. To je najočiglednije na levoj strani poslednje fotografije. Dotrajalost fasada ovih prepoznatljivih simbola Beograda ne predstavlja samo problem za stanare koji u njima žive, već i za pešake zbog toga što postoji opasnost da se delovi fasade odlome i završe na trotoaru.
Obnova ovih zgrada na način da se poštuju standardi energetske efikasnosti je izuzetno skupa, te ostaje otvoreno pitanje kako će se uz pomoć grada rešiti ovaj problem.
Primer 5 – A blok, izgradnja od 2014-19.
Novi A blok na Novom Beogradu predstavlja primer moderne zgrade koja je projektovana tako da čuva energiju. Desna strana zgrade je izložena Suncu te je zbog toga temperatura na toj strani viša. Na fotografijama nisu primetna mesta na kojima beži energija i vidi se prilično uniformna slika kada je u pitanju temperatura. (ne računajući dva otvorena prozora pri vrhu druge fotografije.
(Mondo/Klima 101)
